Klaus Johanis u Generalnoj skupštini OUN-a (22.09.2021)

Demokratske vrednosti i medjunarodni poredak, restrikcije u cilju suzbijanja pandemije koronavirusa i situacija u Avganistanu bile su neke od tema o kojima je govorio predsednik Rumunije Klaus Johanis u utorak u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija u Njujorku. To je prvi put od početka pandemije da su na sastanku fizički prisutni šefovi država i vlada iz više od 100 zemalja. Pandemija KOVID-a-19, iako je pogodila gotovo sve planove života, ponudila je mogućnost za prilagodjavanje, rekao je u svom obraćanju šef rumunske države. On je naglasio potrebu za inovativni pristup istovremenom rešavanju širokog spektra medjuzavisnih izazova, poput zdravlja, demografskih promena, migracija, organičenih resursa, klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, ekstremnog siromaštva i gladi. “Rumunija čvrsto veruje da su demokratske vrednosti i medjunarodni poredak zasnovani na pravilima, imajući kao bazu Ujedinjene Nacije, a koja su fundamentalna za izgradnju sigurnije i bolje budućnosti. Pandemija, takodje nam je ukazala da moramo pronaći načine za bolju i više ekološku obnovu i da moramo iznova da se uključimo u proces razvoja održivih ekonomija, kao i otpornih, primerenih i inkluzivnih društava u kojima niko nije odbačen,” izjavio je predsednik Klaus Johanis.

Mihai Pelin, 22.09.2021, 12:40

Demokratske vrednosti i medjunarodni poredak, restrikcije u cilju suzbijanja pandemije koronavirusa i situacija u Avganistanu bile su neke od tema o kojima je govorio predsednik Rumunije Klaus Johanis u utorak u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija u Njujorku. To je prvi put od početka pandemije da su na sastanku fizički prisutni šefovi država i vlada iz više od 100 zemalja. Pandemija KOVID-a-19, iako je pogodila gotovo sve planove života, ponudila je mogućnost za prilagodjavanje, rekao je u svom obraćanju šef rumunske države. On je naglasio potrebu za inovativni pristup istovremenom rešavanju širokog spektra medjuzavisnih izazova, poput zdravlja, demografskih promena, migracija, organičenih resursa, klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, ekstremnog siromaštva i gladi. “Rumunija čvrsto veruje da su demokratske vrednosti i medjunarodni poredak zasnovani na pravilima, imajući kao bazu Ujedinjene Nacije, a koja su fundamentalna za izgradnju sigurnije i bolje budućnosti. Pandemija, takodje nam je ukazala da moramo pronaći načine za bolju i više ekološku obnovu i da moramo iznova da se uključimo u proces razvoja održivih ekonomija, kao i otpornih, primerenih i inkluzivnih društava u kojima niko nije odbačen,” izjavio je predsednik Klaus Johanis.

Šef rumunske države, odnosio se i na aktuelnu situaciju u Avganistanu za koju je rekao da je najteži problem bezbedna evakuacija Avganistanaca koji žele da napuste zemlju, s obzirom da je pandemija KOVID-a-19 dodatno otežala humanitarnu intervenciju. Po njegovom mišljenju, neophodno je osigurati poštovanje ljudskih prava pronaći način za dostavljanje humanitarne pomoći.

Sa druge strane, Klaus Johanis naglasio je potrebu da se obezbedi siguran pristup internetu, ali i da se ojača kibernetička bezbednost, kao i promovisanje odgovornog ponašanja u sajber prostoru, odnoseći se istovremeno, i na problem širenja govora mržnje i dezinformacijama u digitalnoj sredini. U tom kontekstu, on je podsetio da je Rumunija domaćin Evropskog centra za sajber bezbednost, iskazujući da će to uticati na poboljšanje istraživanja o otpornosti i sajber bezbednosti u celoj Evropskoj uniji.

Takodje u utorak, Klaus Johanis položio je cveće i održao minut ćutanja u znak sećanja na žrtve terorističkog napada 11. septembra 2001 godine, na spomen obeležju izgradjenom na mestu nekadašnjih Kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra, u kome je pet američkih državljana rumunskog porekla izgubilo život pre 20 godina. Na metalnom parapetu, oko spomenika, uklesana su imena više od 2600 žrtava najkrvavijeg terorističkog napada ikada počinjenog na američkom tlu. Tada su teroristi oteli četiri putnička aviona, od kojih su dva udarila u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, treći se srušio iznad Pentagona, a četvrti avion, čija je meta trebalo da bude Kapitol ili Bela kuća, srušio se u polje.