Komemoracija Holokausta (10.10.2016)
Eli Vizel, čovek koji je preživeo u stravičnim uslovima Aušvica, dobitnik Nobelove nagrade za mir, navršio bi 88 godina života. Preminuo je, medjutim, 2. jula u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je već duže vreme živeo. Pisac i novinar rumunskog porekla, u istoj meri eseista i humanistički filozof, ali i aktivista za ljudska prava, Eli Vizel je ceo svoj život posvetio jednom idealu: niko nikada ne treba da zaboravi strahote Drugog svetskog rata, da se Holokaust više nikada ne ponovi. Jedna medjunarodna komisija na čelu sa Elijem Vizelom objavila je izveštaj 2004. godine, u kojem Rumunija priznaje da je zvanično učestvovala u Holokaustu. David Liberman, predsednik jevrejske zajednice iz rumunskog grada Sigetul Marmacijej, gde je Vizel rodjen, evocirao je lićnost Elija Vizela: ,,Eli Vizel je bio eksponent poginulih u Holokaustu, on je opisao situaciju u 40-tim godinama, koje po meni počinju da se izbrišu iz sećanja u zadnje vreme. Šteta je zaboraviti, jer današnja omladina ne zna šta je judaizam, ne zna šta je jevrejstvo i za nekoliko godina zaboraviće šta je Holokaust značio za jevrejski narod.
Roxana Vasile, 10.10.2016, 13:10
Eli Vizel, čovek koji je preživeo u stravičnim uslovima Aušvica, dobitnik Nobelove nagrade za mir, navršio bi 88 godina života. Preminuo je, medjutim, 2. jula u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je već duže vreme živeo. Pisac i novinar rumunskog porekla, u istoj meri eseista i humanistički filozof, ali i aktivista za ljudska prava, Eli Vizel je ceo svoj život posvetio jednom idealu: niko nikada ne treba da zaboravi strahote Drugog svetskog rata, da se Holokaust više nikada ne ponovi. Jedna medjunarodna komisija na čelu sa Elijem Vizelom objavila je izveštaj 2004. godine, u kojem Rumunija priznaje da je zvanično učestvovala u Holokaustu. David Liberman, predsednik jevrejske zajednice iz rumunskog grada Sigetul Marmacijej, gde je Vizel rodjen, evocirao je lićnost Elija Vizela: ,,Eli Vizel je bio eksponent poginulih u Holokaustu, on je opisao situaciju u 40-tim godinama, koje po meni počinju da se izbrišu iz sećanja u zadnje vreme. Šteta je zaboraviti, jer današnja omladina ne zna šta je judaizam, ne zna šta je jevrejstvo i za nekoliko godina zaboraviće šta je Holokaust značio za jevrejski narod.
Ove godine je navršeno 75 godina od pogroma Jevreja u januaru 1941. godine u Bukureštu, 75 godina od junskog pogroma u Jašiju i deportacija u Pridnjestrovlju, tadašnju ukrajinsku teritoriju pod rumunskom vojnom upravom. U ovom kontekstu, povodom nacionalnog dana komemoracije žrtava Holokausta, 9. oktobra Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu je odalo počast žrtvama u Rumuniji i celom svetu i izrazilo solidarnost sa preživelima u tragičnim dogadjajima iz tog perioda. Razumevanje i poštovanje- navodi rumunska diplomatija- veoma su važne u ovo vreme kada se javljaju novi antisemitski ispadi u mnogim državama. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova ponavlja da raspoloživim sredstvima odlučno doprinosi jačanju institucionalnih i zakonskih instrumenata za sprečavanje i sankcionisanje antisemitizma, kao i drugih rasističkih, ksenofobičnih i netolerantnih pojava.
Rumunija je preuzela odgovornost za svoju prošlost i uložila ozbiljne napore za osudu antisemitizma i negiranje Holokausta. Sećanje, vaspitanje i akademsko istraživanje Holokausta su njene glavne akcione smernice. Istovremeno, Rumunija je od marta tekuće godine preuzela jednogodišnji mandat predsedavajuće Medjunarodne medjuvladine alijanse za sećanje na Holokaust koja okuplja 31 državu.
