Komemoracije žrtvama rumunske antikomunističke revolucije (23.12.2019)
Više hiljada stanovnika Bukuresta u nedelju uveče odalo je počast poginulim sunarodnicima u decembarskoj revoluciji pre tačno 30 godina. U maršu ulicama Bukurešta učestvovali su i predsednik države Klaus Johanis i premijer Ludovik Orban, kao i ambasadori SAD Adrijan Cukerman i Velike Britanije Endrju Nobl. Na svečanostima ispred sedišta bivšeg Centralnog komiteta Komunističke partije Rumunije pročitana su imena poginulih heroja. Sa krova ove zgrade je 22. decembra 1989. godine pod pristiskom stotine hiljada demonstranata komunistički diktator Nikolaje Čaušesku pobegao helikopterom. Uhapšen, osudjen i streljan 25. decembra u kasarni u gradu Trgovište, Čaušesku je za sobom ostavio jednu ruiniranu i okrvavljenu zemlju i brojne još nerazjašnjene enigme. U Rumunskoj revoluciji je pooginulo 1142 ljudi, preko 3000 je teško ranjeno, a nekoliko stotina nežakonito uhapšeno i zlostavljano. Medjutim najveći broj poginulih i ranjenih zabeležen je posle begstva Čaušeskua. U to vreme odgovornost za ove žrtve pripisana je takozvanim teroristima, lojalnim diktatoru, čiji identitet još nije utvrdjen. Vojni tužioci optužuju Jona Ilisekua, tadašnjeg političkog lidera smene režima, bivšeg Čaušeskuovog ministra i njegove saradnjike, za stvaranje terorističke psihoze koja je doprinela gubljenju ljudskih života. Masakr koji bi legitimisao novu vlast imao je očekivane efekte. U maju 1990. godine na prvim slobodnim izborima Jon Ilijesku je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio 85% glasova, a njegova stranka, Front narodnog spasa, heterogena mešavina pravih učesnika u revoluciji i komunista iz drugog reda, dve trečine ukupnih glasova u novom Parlamentu. Tužioci kažu da je tim Jona Ilijeskua formiran kao ,,dizidentska grupa čiji je glavni cilj bilo svrgavanje bivšeg predsednika Nikolaja Čaušeskua i ostajanje Rumunije u sovjetskoj uticajnoj zoni“.
Bogdan Matei, 23.12.2019, 11:22
Više hiljada stanovnika Bukuresta u nedelju uveče odalo je počast poginulim sunarodnicima u decembarskoj revoluciji pre tačno 30 godina. U maršu ulicama Bukurešta učestvovali su i predsednik države Klaus Johanis i premijer Ludovik Orban, kao i ambasadori SAD Adrijan Cukerman i Velike Britanije Endrju Nobl. Na svečanostima ispred sedišta bivšeg Centralnog komiteta Komunističke partije Rumunije pročitana su imena poginulih heroja. Sa krova ove zgrade je 22. decembra 1989. godine pod pristiskom stotine hiljada demonstranata komunistički diktator Nikolaje Čaušesku pobegao helikopterom. Uhapšen, osudjen i streljan 25. decembra u kasarni u gradu Trgovište, Čaušesku je za sobom ostavio jednu ruiniranu i okrvavljenu zemlju i brojne još nerazjašnjene enigme. U Rumunskoj revoluciji je pooginulo 1142 ljudi, preko 3000 je teško ranjeno, a nekoliko stotina nežakonito uhapšeno i zlostavljano. Medjutim najveći broj poginulih i ranjenih zabeležen je posle begstva Čaušeskua. U to vreme odgovornost za ove žrtve pripisana je takozvanim teroristima, lojalnim diktatoru, čiji identitet još nije utvrdjen. Vojni tužioci optužuju Jona Ilisekua, tadašnjeg političkog lidera smene režima, bivšeg Čaušeskuovog ministra i njegove saradnjike, za stvaranje terorističke psihoze koja je doprinela gubljenju ljudskih života. Masakr koji bi legitimisao novu vlast imao je očekivane efekte. U maju 1990. godine na prvim slobodnim izborima Jon Ilijesku je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio 85% glasova, a njegova stranka, Front narodnog spasa, heterogena mešavina pravih učesnika u revoluciji i komunista iz drugog reda, dve trečine ukupnih glasova u novom Parlamentu. Tužioci kažu da je tim Jona Ilijeskua formiran kao ,,dizidentska grupa čiji je glavni cilj bilo svrgavanje bivšeg predsednika Nikolaja Čaušeskua i ostajanje Rumunije u sovjetskoj uticajnoj zoni“.
Sadašni predsednik Rumunije Klaus Johanis je ponovio da odgovorni za nasilje treba da odgovaraju pred sudom i pozvao ljude da kažu jasno i glasno o dogadjajima iz revolucije, sa napomenom da je evociranje dela najbolji lek protiv zaborava. U subotu nakon polaganja zakletve za drugi predsednički mandat, Klaus Johanis je odlikovao organizacije revolucionara iz 1989. godine, bivše antikomunističke političke zatvorenike i žrtve komunizma. Predsednik je obećao da će se i dalje zalagati za očuvanje nacionalnog sećanja i odbrane demokratskih vrednosti i pravne države.
