Kontroverze energetskog programa
Rumunija poseduje sopstvena i značajna nalazišta nafte i gasa, što je čini manje zavisnom od drugih zemalja od ruskih ugljovodonika i manje podložnom hirovima sve nepredvidljivije Moskovske sile. Rumunija ima i relativno novu nuklearnu elektranu u Černavodi na jugoistoku Rumunije, sa dva funkcionalna reaktora i dva u fazi projektovanja, vetroelektranama, kao i izdašnu hidrografsku mrežu, koja omogućuje izgradnju hidroelektrana. Konstantne fluktuacije na svetskim tržištima primoravaju, međutim, političku klasu u Bukureštu da pronađe nova rešenja za dugo traženu energetsku nezavisnost zemlje. Parlament kojim vlada večinska koalicija Socijaldemokratske partije – Nacionalne liberalne stranke – Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji, je u sredu usvojio kontroverzni zakon kojim se dozvoljava okončanje izgradnje hidroelektrana koje su pre mnogo godina napuštene u ime zaštite životne sredine. Njihova izgradnja je počela pre nego što je Rumunija primljena, 2007. godine, u Evropsku uniju i preuzela mnogo strože ekološke mere koje su odlučene u Briselu. Konačan glas dat je u Poslaničkom domu, gde su argumenti o deficitu električne energije u ovom kriznom periodu preovladali argumente o zaštiti prirode. Socijaldemokrate, koji imaju najbrojniju poslaničku grupu i inicijatori su predloga ovog zakona koji dozvoljava završetak napuštenih hidroelektrana, tvrde da ovaj zakon omogućava kapitalizaciju značajnih suma, u evrima, već uloženih u izgradnju napuštenih hidroelektrana. Alfred Simonis, poslanik Socijaldemokratske partije: Tokom 2000-ih godina počela je izgradnja hidroelektrana na celoj teritoriji Rumunije. Nismo imali zacrtane sadašnje zaštićena prirodna područja. Evropska komisija nije postavila nijedan uslov. Počevši od 2003. godine legalno su uložene stotine miliona evra, dok su određene osobe naknadno iz kancelarije nacrtali mapu zaštićenih prirodnih područja u Rumuniji. Gubimo stotine miliona evra, s obzirom da danas imamo energetski deficit i da treba da povećamo svoju proizvodnu snagu.
Bogdan Matei, 24.03.2022, 16:07
Rumunija poseduje sopstvena i značajna nalazišta nafte i gasa, što je čini manje zavisnom od drugih zemalja od ruskih ugljovodonika i manje podložnom hirovima sve nepredvidljivije Moskovske sile. Rumunija ima i relativno novu nuklearnu elektranu u Černavodi na jugoistoku Rumunije, sa dva funkcionalna reaktora i dva u fazi projektovanja, vetroelektranama, kao i izdašnu hidrografsku mrežu, koja omogućuje izgradnju hidroelektrana. Konstantne fluktuacije na svetskim tržištima primoravaju, međutim, političku klasu u Bukureštu da pronađe nova rešenja za dugo traženu energetsku nezavisnost zemlje. Parlament kojim vlada večinska koalicija Socijaldemokratske partije – Nacionalne liberalne stranke – Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji, je u sredu usvojio kontroverzni zakon kojim se dozvoljava okončanje izgradnje hidroelektrana koje su pre mnogo godina napuštene u ime zaštite životne sredine. Njihova izgradnja je počela pre nego što je Rumunija primljena, 2007. godine, u Evropsku uniju i preuzela mnogo strože ekološke mere koje su odlučene u Briselu. Konačan glas dat je u Poslaničkom domu, gde su argumenti o deficitu električne energije u ovom kriznom periodu preovladali argumente o zaštiti prirode. Socijaldemokrate, koji imaju najbrojniju poslaničku grupu i inicijatori su predloga ovog zakona koji dozvoljava završetak napuštenih hidroelektrana, tvrde da ovaj zakon omogućava kapitalizaciju značajnih suma, u evrima, već uloženih u izgradnju napuštenih hidroelektrana. Alfred Simonis, poslanik Socijaldemokratske partije: Tokom 2000-ih godina počela je izgradnja hidroelektrana na celoj teritoriji Rumunije. Nismo imali zacrtane sadašnje zaštićena prirodna područja. Evropska komisija nije postavila nijedan uslov. Počevši od 2003. godine legalno su uložene stotine miliona evra, dok su određene osobe naknadno iz kancelarije nacrtali mapu zaštićenih prirodnih područja u Rumuniji. Gubimo stotine miliona evra, s obzirom da danas imamo energetski deficit i da treba da povećamo svoju proizvodnu snagu.
Poslanici Unije spasite Rumuniju, u opoziciji, jedini su se usprotivili zakonodavnoj inicijativi. Tvrde da su koristi koje bi donele, kada budu završene, sporne hidroelektrane beznačajne i da će prirodno okruženje biti ozbiljno pogođeno. Poslanik Unije Spasite Rumuniju, Stelijan Jon: U iluzornoj dobiti, od 0,4% ukupne nacionalne proizvodnje, praktično, uništen je dobar deo zaštićenih područja Rumunije. Imamo alternativna rešenja. Ima kompanija koje žele da ulažu u vetroturbine, ali ministarstva ne rade svoj posao i ne uređuju ih sa administrativne tačke gledišta. To je nepopravljiva šteta za prirodu. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, će imati završnu reč koji će odlučiti, dali će, ili ne, promulgirati kontroverzni zakon
