Ludovik Orban, ponovo imenovan za mandatara nove vlade (07.02.2020)
Kako su mnogi komentatori predvideli, šef rumunske države Klaus Johanis je ponovo imenovao lidera Nacionalne liberalne stranke (PNL) Ludovika Orbana za mandatara nove vlade. Ovo se desilo samo jedan dan nakon što je liberalni kabinet oboren inicijativom za izglasavanje nepoverenja, koju su pokrenuli Socijaldemokratska partija (PSD) i Demokratski savez madjara u Rumuniji, usled preuzimanja odgovornosti vlade za povratak na izbor gradonačelnika u dva kruga. U skladu sa Ustavom, mandatar treba da u roku od 10 dana predstavi parlamentu svoj kabinet. Posle još 15 dana, dvodomni parlament treba održati zajedničku sednicu na kojoj treba da se glasa za drugu vladu Ludovika Orbana. Ako senatori i poslanici će odbiti predlog, šef države može imenovati još jednog mandatara, a njegovo odbijanje je ravno pokretanju postupka za prevremene zakonodavne izbore. Ovo bi predstavilo apsolutnu premijeru u tridecenijskoj postkomunističkoj demokratiji, jer, ma koliko nestabilna je bila politička scena od 1990. godine naovamo, nikada parlament nije raspušten. Eksperti smatraju da do onakvog ishoda ne bi došlo ni sada.
Bogdan Matei, 07.02.2020, 11:54
Kako su mnogi komentatori predvideli, šef rumunske države Klaus Johanis je ponovo imenovao lidera Nacionalne liberalne stranke (PNL) Ludovika Orbana za mandatara nove vlade. Ovo se desilo samo jedan dan nakon što je liberalni kabinet oboren inicijativom za izglasavanje nepoverenja, koju su pokrenuli Socijaldemokratska partija (PSD) i Demokratski savez madjara u Rumuniji, usled preuzimanja odgovornosti vlade za povratak na izbor gradonačelnika u dva kruga. U skladu sa Ustavom, mandatar treba da u roku od 10 dana predstavi parlamentu svoj kabinet. Posle još 15 dana, dvodomni parlament treba održati zajedničku sednicu na kojoj treba da se glasa za drugu vladu Ludovika Orbana. Ako senatori i poslanici će odbiti predlog, šef države može imenovati još jednog mandatara, a njegovo odbijanje je ravno pokretanju postupka za prevremene zakonodavne izbore. Ovo bi predstavilo apsolutnu premijeru u tridecenijskoj postkomunističkoj demokratiji, jer, ma koliko nestabilna je bila politička scena od 1990. godine naovamo, nikada parlament nije raspušten. Eksperti smatraju da do onakvog ishoda ne bi došlo ni sada.
Krajni rok za prevremene zakonodavne izbore bi bio 21. jun, zato što od onog datuma sadašnji parlament ima još šestomesečni mandat i ne može više biti raspušten. Nakon jučerašnjih konsultacija sa parlamentarnim formacijama, predsednik Klaus Johanis je ponovio da svoja prva opcija je okretanje izbornom telu organizovanjem prevremenih zakonodavnih izbora. Ovu ideju dele i Nacionalna liberalna stranka, Unija Spasite Rumuniju (USR) i Demokratski savez madjara, ali odbacuju ostale političke formacije.
Prema ispitivanjima javnog mnjenja, Nacionalna liberalna stranka je sada najpopularnija, jer bi za nju glasalo 47 odsto birača, dok za bivšu vladajuću Socijaldemokratsku partiju samo 20 odsto rumuna. Zajedno sa partnerima iz PLUS-a, Unija Spasite Rumuniju bi osvojila oko 15 odsto glasova, Demokratski savez Madjara, kao obično, nešto više od izbornog praga od 5 odsto, dok Partija Narodnog pokreta (PMP), Alijansa liberala i demokrata (ALDE) i Pro Rumunija ispod 5 procenata.
Bez obzira na ove moguće situacije, politolog Kristijan Parvulesku ističe da “Rumunija se nalazi u fazi političke nestabilnosti, jer smo za samo tri i po godine imali četiri vlade, a većine su razbijene”. Čak više, počev od 2012. godine Rumunija je imala devet deničarskih ili levičarskih, jednobojnih ili višestranačkih, ideološki obojenih ili tehnokratskih vlada. U intervjuu za Radio Rumuniju, politolog Kristijan Parvulesku kaže da će biti potrebna ustavna reforma koja da obezbedi više koherentnosti, kako za administraciju, tako i za političke institucije.
Komentatori preciziraju da bi onakva terapija bila potrebna i za popravku ugleda cele političke klase na unutrašnjem planu, s obzirom da je izborno telo sve umornije i dosadile su mu političke igre iza kulisa, hronična nestabilnost i administracije koje dolaze i odlaze bez da išta značajno urade.
