Manifestacije povodom Dana nacionalne kulture
Rumuni u zemlji i inostranstvu učestvovali su krajem prošle nedelje na svećanostima povodom obeležavanja 167 godina od rodjenja njihovog nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua, čije je delo postalo orijentir i oslonac rumunske kulture, kao i važan integralni deo svetske kulture. Dan nacionalne kulture proslavljen je prigodnim manifestacijama u čast najvećeg rumunskog pesnika, održan je skup mladih pisaca, koncerti i izložbe.
Roxana Vasile, 16.01.2017, 12:35
Rumuni u zemlji i inostranstvu učestvovali su krajem prošle nedelje na svećanostima povodom obeležavanja 167 godina od rodjenja njihovog nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua, čije je delo postalo orijentir i oslonac rumunske kulture, kao i važan integralni deo svetske kulture. Dan nacionalne kulture proslavljen je prigodnim manifestacijama u čast najvećeg rumunskog pesnika, održan je skup mladih pisaca, koncerti i izložbe.
U Rimu, pesme Mihaja Emineskua govorili su i pevali deca i odrasli. Naš izveštač iz glavnog grada Italije razgovarao je sa profesorkom Valentinom Popa, koja je pripremala decu: «Smatram da, ma gde bili u svetu, čak i kada pokušavamo da se integrišemo, ne treba nikada odustati od nacionalnog identiteta. Nacionalni identitet predstavlja pre svega poštovanje kulturnih vrednosti.»
U Bukureštu, u dvorani Rumunske Radiodifuzije, Dan Nacionalne kulture obeležen je koncertom u organizaciji Rumunskog kulturnog instituta povodom 167 godina od rodjenja Mihaja Emineskua i 100 godina od rodjenja čuvenog pijaniste i kompozitora Dinua Lipatija. Radu Borojanu, direktor Rumunskog kulturnog instituta, je precizirao: «Eminesku i Lipati predstavljaju velike rumunske i svetske vrednosti, pored drugih poznatih ličnosti rumunske istorije i kulture: Konstantinua Brankoveanua, Dimitrija Kantemira, Spatarua Mileskua, Nikolaja Jorge, Konstantina Brankuša, Anrija Koande, Gogua Konstantineskua, Djordja Eneskua, Jona Luke Karadjale, Lučijana Blage, Angela Salinija, Joana Andreesku, Jona Cukuleskua, Grigorea Mojsila, Solomona Markusa, Viktora Babeša, Jona Kantakuzinoa, Konstantina Nojke, Štefana Lupaškua i Matilde Gika. Iz poštovanja prema ovim ličnostima, sada pred vama lansiram prvi veliki evropski projekat Rumunskog kulturnog instituta, koji će nositi ime «Latinski jezik-prva evropska institucija».
Inicijator ideje o obeležavanju Dana nacionalne kulture 15. januara akademik Eudžen Simion je u Auli Rumunske akademije govorio o značaju ovog momenta: «Slavimo dan Mihaja Emineskua. Pre nekoliko godina, na predlog naše akademije, Parlament Rumunije je izglasao inicijativu da se ovaj dan proglasi Danom Nacionalne kulture. Poklapanje ovih dana mislim da je simbolična alijansa za nas Rumune, za sve osobe koje smatraju da medju svestkim vrednostima kultura ostaje od suštinske važnosti.»
«Za mene je bila posebna čast da svaki put kada sam imao priliku da u ime Rumuna dodelim najveće nagrade ljudima koji su ceo život posvetili kulturnom stvaralaštvu», napisao je na društvenoj mreži i predsednik Rumunije Klaus Johanis. U znak prijateljstva, video poruke na rumunskom jeziku za Nacionalni dan kulture objavili su i ambasade Velike Britanija i Francuske u Bukureštu.
