Medjunarodna pomoć za Republiku Moldaviju (06.04.2022)
Do 2020. godine Republika Moldavija, bivša sojetska republika, našla se-zahvaljujući proruskim rukovodiocima zemlje-pod stalnim ruskim uticajem. Da su se čuli i proevropski opredeljeni glasovi, dokazuje i potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji, sporazum koji je izmedju ostalog predvideo saradnju u trgovinskoj i kulturnoj oblasti. Ali ideološki razlaz od Rusije dogodio se pre dve godine, kada je na čelu ove male države izabrana proevropski opredeljena Maja Sandu koja je nasledila filoruskog predsednika Igora Dodona. Republika Moldavija se nalazi na istoku izmedju Evropske unije i Ukrajine i na svojoj teritoriji ima jednu samoproglašenu separatističku republiku Pridnjestrovlje, koju Moskva podržava. U uslovima rata u Ukrajini, mnogi vojni analitičari izrazili su zabrinutost da bi Moskva mogla da iskoristi vojno prisustvo u Pridnjestrovlju za ofanzivu u ovoj zoni. Na svu sreću ovaj plan je ostao samo kao scenariji. Medjutim istovremeno sa egzodusom ukrajinskih izbeglica zbog rata, Republika Moldavija, najsiromašnija evropska država, primila je najveći broj izbeglica u odnosu na broj stanovnika. U novonastalim uslovima Nemačka, Francuska i Rumunija predsedavale su u Berlinu Medjunarodnom konferencijom o osnivanju platforme pomoći maloj i siromašnoj državi. Na Medjunarodnoj konferenciji u Berlinu učestvovalo je 50 predstavnika medjunarodnih organizacija i tridesetak zemalja. Medju delegatima bili su i predstavnici Evropske unije, SAD, Kanade i Japana. Donatori su preuzeli obavezu da odobre Kisinjevu pomoć u visini od 695 miliona evra, od kojih 100 miliona nepovratnih kredita i oko 530 miliona kreditnih linija. Takodje postignuta je saglasnost da se od oko 12 000 ukrajinskih izbeglica na moldavskoj teritoriji preuzmu oko 100 000. ,,Naša poruka je jasna. Moldavija nije sama“ izjavila je šefica nemačke diplomatije Analena Berbok u prisustvu francuskog ministra inostranih poslova Žan-Iv Le Drijana, šefa rumunske diplomatije Bogdana Aureskua i premijerke Moldavije Natalije Gavrilice. Analena Berbok je naglasila da će ova pomoć obeležiti početak jedne platforme trajne podrške i da će uslediti nova pomoć za diverzifikaciju izvora energije, upravljanje granicama i privredne reforme, sa ciljem da se pomogne Moldaviji da se oslobodi zavisnosti od Moskve. Moldavija je najvulnerabilniji sused Ukrajine, dodala je premijerka Moldavije, sa napomenom da zemlja nema bezbednosni kišobran na koji bi se mogla oslanjati i zbog toga su joj potrebni dobri prijatelji i partneri od poverenja. Sledeća konferencija o podršci Republici Moldaviji mogla bi se održati u Bukureštu.
Roxana Vasile, 06.04.2022, 12:13
Do 2020. godine Republika Moldavija, bivša sojetska republika, našla se-zahvaljujući proruskim rukovodiocima zemlje-pod stalnim ruskim uticajem. Da su se čuli i proevropski opredeljeni glasovi, dokazuje i potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji, sporazum koji je izmedju ostalog predvideo saradnju u trgovinskoj i kulturnoj oblasti. Ali ideološki razlaz od Rusije dogodio se pre dve godine, kada je na čelu ove male države izabrana proevropski opredeljena Maja Sandu koja je nasledila filoruskog predsednika Igora Dodona. Republika Moldavija se nalazi na istoku izmedju Evropske unije i Ukrajine i na svojoj teritoriji ima jednu samoproglašenu separatističku republiku Pridnjestrovlje, koju Moskva podržava. U uslovima rata u Ukrajini, mnogi vojni analitičari izrazili su zabrinutost da bi Moskva mogla da iskoristi vojno prisustvo u Pridnjestrovlju za ofanzivu u ovoj zoni. Na svu sreću ovaj plan je ostao samo kao scenariji. Medjutim istovremeno sa egzodusom ukrajinskih izbeglica zbog rata, Republika Moldavija, najsiromašnija evropska država, primila je najveći broj izbeglica u odnosu na broj stanovnika. U novonastalim uslovima Nemačka, Francuska i Rumunija predsedavale su u Berlinu Medjunarodnom konferencijom o osnivanju platforme pomoći maloj i siromašnoj državi. Na Medjunarodnoj konferenciji u Berlinu učestvovalo je 50 predstavnika medjunarodnih organizacija i tridesetak zemalja. Medju delegatima bili su i predstavnici Evropske unije, SAD, Kanade i Japana. Donatori su preuzeli obavezu da odobre Kisinjevu pomoć u visini od 695 miliona evra, od kojih 100 miliona nepovratnih kredita i oko 530 miliona kreditnih linija. Takodje postignuta je saglasnost da se od oko 12 000 ukrajinskih izbeglica na moldavskoj teritoriji preuzmu oko 100 000. ,,Naša poruka je jasna. Moldavija nije sama“ izjavila je šefica nemačke diplomatije Analena Berbok u prisustvu francuskog ministra inostranih poslova Žan-Iv Le Drijana, šefa rumunske diplomatije Bogdana Aureskua i premijerke Moldavije Natalije Gavrilice. Analena Berbok je naglasila da će ova pomoć obeležiti početak jedne platforme trajne podrške i da će uslediti nova pomoć za diverzifikaciju izvora energije, upravljanje granicama i privredne reforme, sa ciljem da se pomogne Moldaviji da se oslobodi zavisnosti od Moskve. Moldavija je najvulnerabilniji sused Ukrajine, dodala je premijerka Moldavije, sa napomenom da zemlja nema bezbednosni kišobran na koji bi se mogla oslanjati i zbog toga su joj potrebni dobri prijatelji i partneri od poverenja. Sledeća konferencija o podršci Republici Moldaviji mogla bi se održati u Bukureštu.
