Nacrt budžeta za 2022 (20.12.2021)

Nacrt državnog budžeta za 2022. ima šansu da stigne u parlament i bude izglasan pre Božića. U nedelju je stavljen u javnoj raspravi i ima za cilj da zaštiti ugrožene grupe, smanji utaju poreza i poveća investiciona sredstva do 7% BDP-a. Shodno dokumentu, Rumunija će sledeće godine imati prihod od 216 milijardi leja (43,8 milijardi evra), a potrošiće 301 milijardu leja (61,4 milijarde evra). Ministarstvo finansija očekuje održiv privredni rast naredne godine i nada se da će ispuniti ciljni deficit dogovoren sa Evropskom komisijom. U poglavlju Izdvajanja iz budžeta Ministarstvo saobraćaja će sledeće godine dobiti 20% više sredstava nego ove godine. Ministarstvo za evropske investicije i projekte takođe će imati znatno povećan budžet, kao i Ministarstvo odbrane, obrazovanja i kulture. Dodatna sredstva imaće Predsednička administracija, Senat, Poslanički dom i Generalni sekretarijat Vlade, kao i tajne službe. Među institucijama koje dobijaju manje novca su Ministarstvo finansija, Ministarstvo razvoja, Ministarstvo energetike, Ministarstvo preduzetništva i turizma i Javno ministarstvo. Zdravstvo će imati otprilike isti budžet kao i ove godine. Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija, nacrt budžeta je konfigurisan na ekonomski rast od 4,6% i budžetski deficit od 5,8% bruto domaćeg proizvoda, koji se procenjuje da sledeće godine biti od oko 1,3 triliona leja (265 milijardi evra). Istovremeno, predviđa se prosečna inflacija od 6,5%. Prema budžetskoj strategiji, procene za naredne tri godine pokazuju vrhunac privrednog rasta u 2023. godini od 5,3% i prosečnu godišnju stopu od 4,9% u periodu 2023-2025. To je više od procenjenog na 4,3% u EU i evrozoni, s obzirom da je ekonomski šok izazvan pandemijom jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji. Rumunija, međutim, ima osobenost relativno brzog povratka BDP-a na nivo pre pandemije. U dokumentu se takođe navodi da je najakutniji trenutak krize prevaziđen fiskalnim i monetarnim merama koje su podstakle ekonomsku aktivnost. Međutim, ekonomski razvoj zavisi od evolucije kampanje vakcinacije, manifestacije budućih pandemijskih talasa, posebnosti ekonomske strukture i spoljnih uticaja determinisanih stepenom integracije u evropske i svetske lance dodatne vrednosti i proizvodnje. Istovremeno, uticaj će imati i mere koje su vlasti usvojile u kontekstu očiglednih dvojnih neravnoteža (tekući i fiskalni račun) – mere podrške će se postepeno povlačiti kako bi se do 2024. godine dostigao pretpostavljeni cilj budžetskog deficita od 3%.

Mihai Pelin, 20.12.2021, 13:44

Nacrt državnog budžeta za 2022. ima šansu da stigne u parlament i bude izglasan pre Božića. U nedelju je stavljen u javnoj raspravi i ima za cilj da zaštiti ugrožene grupe, smanji utaju poreza i poveća investiciona sredstva do 7% BDP-a. Shodno dokumentu, Rumunija će sledeće godine imati prihod od 216 milijardi leja (43,8 milijardi evra), a potrošiće 301 milijardu leja (61,4 milijarde evra). Ministarstvo finansija očekuje održiv privredni rast naredne godine i nada se da će ispuniti ciljni deficit dogovoren sa Evropskom komisijom. U poglavlju Izdvajanja iz budžeta Ministarstvo saobraćaja će sledeće godine dobiti 20% više sredstava nego ove godine. Ministarstvo za evropske investicije i projekte takođe će imati znatno povećan budžet, kao i Ministarstvo odbrane, obrazovanja i kulture. Dodatna sredstva imaće Predsednička administracija, Senat, Poslanički dom i Generalni sekretarijat Vlade, kao i tajne službe. Među institucijama koje dobijaju manje novca su Ministarstvo finansija, Ministarstvo razvoja, Ministarstvo energetike, Ministarstvo preduzetništva i turizma i Javno ministarstvo. Zdravstvo će imati otprilike isti budžet kao i ove godine. Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija, nacrt budžeta je konfigurisan na ekonomski rast od 4,6% i budžetski deficit od 5,8% bruto domaćeg proizvoda, koji se procenjuje da sledeće godine biti od oko 1,3 triliona leja (265 milijardi evra). Istovremeno, predviđa se prosečna inflacija od 6,5%. Prema budžetskoj strategiji, procene za naredne tri godine pokazuju vrhunac privrednog rasta u 2023. godini od 5,3% i prosečnu godišnju stopu od 4,9% u periodu 2023-2025. To je više od procenjenog na 4,3% u EU i evrozoni, s obzirom da je ekonomski šok izazvan pandemijom jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji. Rumunija, međutim, ima osobenost relativno brzog povratka BDP-a na nivo pre pandemije. U dokumentu se takođe navodi da je najakutniji trenutak krize prevaziđen fiskalnim i monetarnim merama koje su podstakle ekonomsku aktivnost. Međutim, ekonomski razvoj zavisi od evolucije kampanje vakcinacije, manifestacije budućih pandemijskih talasa, posebnosti ekonomske strukture i spoljnih uticaja determinisanih stepenom integracije u evropske i svetske lance dodatne vrednosti i proizvodnje. Istovremeno, uticaj će imati i mere koje su vlasti usvojile u kontekstu očiglednih dvojnih neravnoteža (tekući i fiskalni račun) – mere podrške će se postepeno povlačiti kako bi se do 2024. godine dostigao pretpostavljeni cilj budžetskog deficita od 3%.