Narodna banka Rumunije i monetarna politika (08.02.2019)

2019. godina debitovala je masovnim turbulencijama na rumunskom deviznom tržištu. Nacionalna moneta lej oborila je sve negativne rekorde u odnosu na jedinstvenu evropsku monetu. Evro, koji je u prvim danima nove godine vredeo 4,66 leja polovinom meseca dostigao je 4,7 leja. Nacionalna moneta gubi teren i prema dolaru i švajcarskom franku. U januaru ROBOR, pokazatelj po kome banke pozajmljuju jedna drugoj novac, iznosio je skoro 3% i u ovoj situaciji povećane su kamate na kredite u domaćoj valuti. Turbulencije nisu zaobišle ni političku scenu. Socijal-demokratska stranka, prva violina vladajuće koalicije, upozorila je Narodnu banku Rumunije (BNR) da treba da interveniše na tržištu prodajuči devize (devizne rezerve dostižu trenutno 37 miliardi evra) da bi spasila domaću monetu. Alijansa liberala i demokrata (ALDE) partner Socijal-demokratske stranke u koaliciji optužila je u više navrata guvernera Centralne banke Mugura Isareskua da toleriše navodno štetne prakse komercijalnih banaka prilikom utvrdjivanja pokazatelja ROBOR. Sa druge strane prema podacima Centralne banke monetarna masa povećana je za 9% u decembru 2018. godine u odnosu na isti period prošle godine što je doprinelo devalvaciji leja. Savetnik za strategiju Narodne banke Rumunije Adrijan Vasilesku ocenio je da evolucije na deviznom tržištu imaju u najvećoj meri psiholoski karakter, sa napomenom da se na intervenciju banke može računati tek kada je devalvacija veća od 4-5%. U četvrtak Nacionalna banka je saopštila da če održati referentnu kamatnu stopu na nivou od 2,5% godišnje kao i visinu obaveznenih minimalnih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Posle sednice Upravnog odbora Narodne banke guverner je izjavio da se prognozila smanjenje stope inflacije, posle koje dolazi povećanje do 3,5%:,,Novi scenario potvrdjuje silazni trend godišnje stope inflacije u naredna tri tromesećja, a nakon toga dolazi povećanje ali ispod gornje granice. Neizvesnosti i rizici u tesnoj su vezi sa fiskalnim I budžetskim merama koje su stupile na snagu posle 1. januara, kao i sa neusvajanjem državnog budžeta i evolucijama u fiskalnooj oblasti.’’

Bogdan Matei, 08.02.2019, 11:06

2019. godina debitovala je masovnim turbulencijama na rumunskom deviznom tržištu. Nacionalna moneta lej oborila je sve negativne rekorde u odnosu na jedinstvenu evropsku monetu. Evro, koji je u prvim danima nove godine vredeo 4,66 leja polovinom meseca dostigao je 4,7 leja. Nacionalna moneta gubi teren i prema dolaru i švajcarskom franku. U januaru ROBOR, pokazatelj po kome banke pozajmljuju jedna drugoj novac, iznosio je skoro 3% i u ovoj situaciji povećane su kamate na kredite u domaćoj valuti. Turbulencije nisu zaobišle ni političku scenu. Socijal-demokratska stranka, prva violina vladajuće koalicije, upozorila je Narodnu banku Rumunije (BNR) da treba da interveniše na tržištu prodajuči devize (devizne rezerve dostižu trenutno 37 miliardi evra) da bi spasila domaću monetu. Alijansa liberala i demokrata (ALDE) partner Socijal-demokratske stranke u koaliciji optužila je u više navrata guvernera Centralne banke Mugura Isareskua da toleriše navodno štetne prakse komercijalnih banaka prilikom utvrdjivanja pokazatelja ROBOR. Sa druge strane prema podacima Centralne banke monetarna masa povećana je za 9% u decembru 2018. godine u odnosu na isti period prošle godine što je doprinelo devalvaciji leja. Savetnik za strategiju Narodne banke Rumunije Adrijan Vasilesku ocenio je da evolucije na deviznom tržištu imaju u najvećoj meri psiholoski karakter, sa napomenom da se na intervenciju banke može računati tek kada je devalvacija veća od 4-5%. U četvrtak Nacionalna banka je saopštila da če održati referentnu kamatnu stopu na nivou od 2,5% godišnje kao i visinu obaveznenih minimalnih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Posle sednice Upravnog odbora Narodne banke guverner je izjavio da se prognozila smanjenje stope inflacije, posle koje dolazi povećanje do 3,5%:,,Novi scenario potvrdjuje silazni trend godišnje stope inflacije u naredna tri tromesećja, a nakon toga dolazi povećanje ali ispod gornje granice. Neizvesnosti i rizici u tesnoj su vezi sa fiskalnim I budžetskim merama koje su stupile na snagu posle 1. januara, kao i sa neusvajanjem državnog budžeta i evolucijama u fiskalnooj oblasti.’’

Guverner je naglasio da monetarno i devizno tržište funkcionišu veoma dobro i dao uveravanja da ne postoje indicije o navodnom antikonkurentskom dogovoru banaka prilikom utvrdjivanja ROBORA.