Narodna banka Rumunije – scenariji o inflaciji (02.03.2026.)
Narodna banka Rumunije procenjuje da će inflacija porasti više nego što se očekivalo u drugom kvartalu
Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 02.03.2026, 16:43
Narodna banka Rumunije objavila je da očekuje pogoršanje izgleda inflacije, koja će u aprilu, maju i junu zabeležiti izraženiji porast nego što se očekivalo. Prema Centralnoj banci, očekuje se da će inflacija porasti na približno 10% u junu, a zatim pasti na 4% u decembru. Prema Narodnoj banci Rumunije, očekuje se da će inflacija pasti na 2,9% tek krajem sledeće godine. Nove procene dolaze na manje od dve nedelje nakon što je NBR objavila svoj kvartalni izveštaj o inflaciji, u kojem je Centralna banka revidirala sa prethodnih 3,7%, na gore na 3,9%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predvidela da će dostići 2,7% u 2027. godini. Prema izveštaju koji je saopštio guverner Narodne banke, Mugur Isaresku, nakon što je inflacija blago opala u prvom kvartalu ove godine, u naredna tri meseca ovaj indikator će ponovo porasti. Objašnjenje stručnjaka Narodne banke Rumunije za ovu evoluciju – ukidanje gornje granice za komercijalnu maržu na osnovne namirnice, čemu se dodaju efekti generisani povećanjem cena energije i akciza u jesen prošle godine. Nasuprot tome, za treći kvartal ove godine, NBR je očekivala nagli pad inflacije, tako da će, od sredine prvog semestra 2027. godine, biti u rasponu koji je ciljala banka. Ovaj trend će podržati i korekcija budžeta i smanjenje potrošnje, istiće se u izveštaju koji je odobrilo rukovodstvo Centralne banke. Mugur Isaresku je naglasio da NBR nije mogla da smanji ključnu kamatnu stopu, jer, iako bi takva mera verovatno dovela do bržeg smanjenja inflacije, ona bi takođe odredila ulazak ekonomije u recesiju, što je nepoželjno, posebno u uslovima u kojima se budžetski deficit mora korigovati. Nivo javnog duga, koji je prvi put premašio 60% bruto domaćeg proizvoda, je visok i trebalo bi ga smanjiti, dodao je guverner, čak i ako takav nivo ne znači da bi Rumunija bila u opasnosti od neispunjavanja obaveza. Mugur Isaresku naglašava da javne investicije, posebno iz evropskih fondova, treba da budu osnova ekonomskog rasta, a ne druge fiskalne olakšice, eventualno produžene na 10-20 godina, i dodaje da je potrebna i politička stabilnost kako bi se nastavile mere za smanjenje budžetskog deficita. S druge strane, Rumunija bi mogla da počne razgovore o određivanju datuma za ulazak u evrozonu za pet godina, smatra guverner, po čijem mišljenju, međutim, postoji uslov da bi to bilo moguće: program za smanjenje budžetskog deficita ispod 3% BDP-a mora da urodi plodom.
