NATO i budućnost Evrope ( 08.12.2016)
Okupljeni na dnodnevnom skupu u Briselu,šefovi diplomatija NATO usvojili su paket od 42 mere za produbljenje saradnje sa Evropskom unijom. Rec je o merama saradnje u sedam oblasti, uključujući osujećivanje hibridnih i sajber pretnji, saradnju u pomorskoj oblasti i unapredjenju sposobnosti. Ovim merama u delo će se sprovoditi zajednička deklaracija Severoatlanske alijanse i Evropske unije sa Varšavskog samita. Deklaracija usvojena sada u Briselu dokazuje da je u ovom momentu bezbednost Evrope i Severne Amerike u najvećoj interkonekciji. Na izazove koji dolaze sa juga i istoka treba uzvratiti saradnjom i zajedničkim akcijama. Po oceni generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Jensa Stoltemberga NATO ima razloge za zabrinutost zbog globalne bezbednosne situacije, ali ne smatra da postoji neposredna pretnja po neku od clanica Alijanse. SAD su ponovo naglasile da neće tolerisati rusku agresivnost. On za zalagao za nastavljanje sankcija Rusiji do potpunog sprovodjenja Sporazuma iz Minska, stavom sa kojim se složila i Rumunija.
Corina Cristea, 08.12.2016, 11:22
Okupljeni na dnodnevnom skupu u Briselu,šefovi diplomatija NATO usvojili su paket od 42 mere za produbljenje saradnje sa Evropskom unijom. Rec je o merama saradnje u sedam oblasti, uključujući osujećivanje hibridnih i sajber pretnji, saradnju u pomorskoj oblasti i unapredjenju sposobnosti. Ovim merama u delo će se sprovoditi zajednička deklaracija Severoatlanske alijanse i Evropske unije sa Varšavskog samita. Deklaracija usvojena sada u Briselu dokazuje da je u ovom momentu bezbednost Evrope i Severne Amerike u najvećoj interkonekciji. Na izazove koji dolaze sa juga i istoka treba uzvratiti saradnjom i zajedničkim akcijama. Po oceni generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Jensa Stoltemberga NATO ima razloge za zabrinutost zbog globalne bezbednosne situacije, ali ne smatra da postoji neposredna pretnja po neku od clanica Alijanse. SAD su ponovo naglasile da neće tolerisati rusku agresivnost. On za zalagao za nastavljanje sankcija Rusiji do potpunog sprovodjenja Sporazuma iz Minska, stavom sa kojim se složila i Rumunija.
Šef rumunske diplomatije Lazar Komanesku na skupu u Briselu je izjavio da Alijansa i Evropska unija ne treba da se poklapaju, već da saradjuju na projekciji bezbednosti u susedstvu, zavisno od različitih kapaciteta svake organizacije naosob. Lazar Komanesku je dodao da iako ne postoje identične nijanse u stavovima prema Rusiji, svi saveznici podržavaju kombinaciju mera odvracanja i odbrane, paralelo sa otvaranjem dijaloga. Rumunija će i iduće godine imati snage u Avganistanu — dodao je Komanesku. Istovremeno on je precizirao da je generalni sekretar Alijanse insistirao na potrebi nastavljanja starih mehanizama obstrane kontrole vojnih vežbi I naoružanja. Ova deklaracija pokazuje da su saveznici odlučili da ne odustanu od već pregovorenih formata, iako se govori o novim formulama. Jens Stoltemberg je izjavio da je uveren da nova američka administracija podržava unapredjenje odnosa izmedju NATO i Evropske unije i izrazio uverenje da će SAD ostati angazovane na transatlanskom planu, ali u okviru NATO i da neće izneveriti očekivanja kada je reć o garantovanju bezbednosti Evrope.
