NATO i vojni izdaci (17.03.2021)
Uprkos ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, članice Severoatlanske alijanse i dalje ulažu u odbranu, navodi se u godišnjem Izveštaju Alijanse za 2020. godinu. U Briselu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg je upozorio da predpandemijske pretnje nisu jednostavno nestale i da u je ovom periodu glavni zadatak da se ovakva situacija ne pretvori u bezbednosnu krizu. Stoltemberg se odnosio i na agresivnost Rusije, rastuči uticaj Kine, terorizam i sofisticirane sajber napade. Čak i klimatske promene mogu uticati na bezbednost, dodao je šef Alijanse i predložio da NATO poveća izdatke za odbranu i odvraćanje neprijatelja, da saveznici koju stavljaju na raspolaganje vojne kapacitene ne bi snosili sami troškove. Veći broj članica učestvovaće u akcijama u istočnoj zoni Severoatlanske alijanse u misijama vazdušne i pomorske policije kao i na vežbama. Stoltemberg je objasnio da će nova formula bolje odražavati princip zajedničke odbrane i pravednu raspodelu odgovornosti i investicija. Generalni sekretar je insistirao da veće evropske investicije u odbrani idu u prilog Alijansi i da Evropska unija nema drugu alternativu osmim Severoatlanske alijanse. Prema izveštaju Francuska, Norveška i Slovačka pridružile su se prošle godine savezničkim državama koje izdvajaju najmanje 2% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. U ovu grupu zemalja spadaju i SAD, Grčka, Estonija, Velika Britanija, Poljska, Letonija, Litvanija i Rumunija. Prema istom izveštaju Rumunija je prošle godine za odbranu izdvojila više od 4,3 milijarde evra, najveći deo za opremanje. O izuzetnoj važnosti transatlanske veze pre nekoliko dana govorio je i zamenik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Mirča Djoana ,,Severna Amerika i Evropa potrebne su jedna drugoj više nego ikada ranije da bi odolele aktuelnim izazovima, informatičkim napadima, klimatskim promenama i konkurenciji sa velesilama, naglasio je Djoana. On je pozdravio doprinose Kanade i Velike Britanije multinacionalnoj komandi u istočnoj zoni Alijanse, rasporedjivanju brodova i vazduhoplova za bezbednost vazdušnog i pomorskog prostora i rukovodećoj ulozi u obalst digitaliizacije, inovacije i usvajanju novih tehnologija. Ministri inostranih poslova 30 članica NATO-a prisustvoće licno, prvi put od izbijanja pandemije, skupu u Briselu. na koji se očekuje i dolazak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.
Eugen Coroianu, 17.03.2021, 14:45
Uprkos ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, članice Severoatlanske alijanse i dalje ulažu u odbranu, navodi se u godišnjem Izveštaju Alijanse za 2020. godinu. U Briselu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg je upozorio da predpandemijske pretnje nisu jednostavno nestale i da u je ovom periodu glavni zadatak da se ovakva situacija ne pretvori u bezbednosnu krizu. Stoltemberg se odnosio i na agresivnost Rusije, rastuči uticaj Kine, terorizam i sofisticirane sajber napade. Čak i klimatske promene mogu uticati na bezbednost, dodao je šef Alijanse i predložio da NATO poveća izdatke za odbranu i odvraćanje neprijatelja, da saveznici koju stavljaju na raspolaganje vojne kapacitene ne bi snosili sami troškove. Veći broj članica učestvovaće u akcijama u istočnoj zoni Severoatlanske alijanse u misijama vazdušne i pomorske policije kao i na vežbama. Stoltemberg je objasnio da će nova formula bolje odražavati princip zajedničke odbrane i pravednu raspodelu odgovornosti i investicija. Generalni sekretar je insistirao da veće evropske investicije u odbrani idu u prilog Alijansi i da Evropska unija nema drugu alternativu osmim Severoatlanske alijanse. Prema izveštaju Francuska, Norveška i Slovačka pridružile su se prošle godine savezničkim državama koje izdvajaju najmanje 2% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. U ovu grupu zemalja spadaju i SAD, Grčka, Estonija, Velika Britanija, Poljska, Letonija, Litvanija i Rumunija. Prema istom izveštaju Rumunija je prošle godine za odbranu izdvojila više od 4,3 milijarde evra, najveći deo za opremanje. O izuzetnoj važnosti transatlanske veze pre nekoliko dana govorio je i zamenik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Mirča Djoana ,,Severna Amerika i Evropa potrebne su jedna drugoj više nego ikada ranije da bi odolele aktuelnim izazovima, informatičkim napadima, klimatskim promenama i konkurenciji sa velesilama, naglasio je Djoana. On je pozdravio doprinose Kanade i Velike Britanije multinacionalnoj komandi u istočnoj zoni Alijanse, rasporedjivanju brodova i vazduhoplova za bezbednost vazdušnog i pomorskog prostora i rukovodećoj ulozi u obalst digitaliizacije, inovacije i usvajanju novih tehnologija. Ministri inostranih poslova 30 članica NATO-a prisustvoće licno, prvi put od izbijanja pandemije, skupu u Briselu. na koji se očekuje i dolazak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.
