Nove izmene Poreskog zakona (24.12.2018)
Velike banke, energetske kompanije, predstavnici poslovnih krugova, asocijacije rumunskih i inostranih investitora i privredni analitičari zauzeli su stav protiv namere Vlade Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberalaiI demokrata (ALDE) da se bankama, energetskim i telekomunikacijskim firmama i privatnim penzijskim fondovima uvedu nove takse. I berza je negativno reagovala, a glavni indeks je pao na najnižu granicu od kada je 2008. godine izbila ekonomska kriza. Uprkos ovim reakcijama, Vlada je usvojila hitnu uredbu sa manjim izmenama u odnosu na pervobitnu varijantu, iako ove izmene ne menjaju filozofiju mere. U energetskoj oblasti Vlada je plafonirala cenu prirodnog gasa i električne energije od 1. januara u naredne tri godine. Ova mera, koja će prema oceni Vlade zaštiti domaćinstva, koštaće državni budžet pozamašnu svotu koja se može nadoknaditi porezom od 2% na obrtna sredstva energetskih kompanija. I bankarske institucije plaćaće dodatnu taksu u zavisnosti od prosečne visine medjubankarske pozajmice, ako je ova iznad 2%. Ministar za finansije Eudjen Teodorović u obrazloženju mere naveo je saopštenje Narodne banke Rumunije i Srednjoevropske o nekorektnoj praksi banaka prema stanovnicima i realnoj ekonomiji. U Rumuniji, dodao je Teodorović, profit kapitala u bankarskom sektoru iznosi 21%, i tri puta je veći od proseka Evropske unije.Kod nas je najveća i razlika izmedju kamata na kredite i kamata na depozite.
Bogdan Matei, 24.12.2018, 11:21
Velike banke, energetske kompanije, predstavnici poslovnih krugova, asocijacije rumunskih i inostranih investitora i privredni analitičari zauzeli su stav protiv namere Vlade Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberalaiI demokrata (ALDE) da se bankama, energetskim i telekomunikacijskim firmama i privatnim penzijskim fondovima uvedu nove takse. I berza je negativno reagovala, a glavni indeks je pao na najnižu granicu od kada je 2008. godine izbila ekonomska kriza. Uprkos ovim reakcijama, Vlada je usvojila hitnu uredbu sa manjim izmenama u odnosu na pervobitnu varijantu, iako ove izmene ne menjaju filozofiju mere. U energetskoj oblasti Vlada je plafonirala cenu prirodnog gasa i električne energije od 1. januara u naredne tri godine. Ova mera, koja će prema oceni Vlade zaštiti domaćinstva, koštaće državni budžet pozamašnu svotu koja se može nadoknaditi porezom od 2% na obrtna sredstva energetskih kompanija. I bankarske institucije plaćaće dodatnu taksu u zavisnosti od prosečne visine medjubankarske pozajmice, ako je ova iznad 2%. Ministar za finansije Eudjen Teodorović u obrazloženju mere naveo je saopštenje Narodne banke Rumunije i Srednjoevropske o nekorektnoj praksi banaka prema stanovnicima i realnoj ekonomiji. U Rumuniji, dodao je Teodorović, profit kapitala u bankarskom sektoru iznosi 21%, i tri puta je veći od proseka Evropske unije.Kod nas je najveća i razlika izmedju kamata na kredite i kamata na depozite.
Nisu samo ove izmene izazvale nezadovoljstvo poslovnih krugova. Rumuni nemaju više mogućnost da povuku novac iz drugog penzijskog stuba, kako je u prvoj verziji nagovestio Eudjen Teodorović, ali mogu da se opredele za transfer novca u državni penzijski fond u koji vlada hronični deficit. Visina penzijskog doprinosa u drugi penzijski stub ostala je na nivou od 3,75%, ali su smanjeni administrativni troškovi koji pogadjaju privatne fondove. Administratori ovih fondova ocenjuju da će ove izmene izazvati negativne posledice.
Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) poziva ombudstana da traži ocenu ustavnosti hitne uredbu o novim fiskalnim merama. Ova stranka tvrdi da će mera izazvati ogromnu krizu i osiromašiti sve stanovnike Rumunije, ne samo privatni sektor već i budžetske radnijke koji bi mogli da ostanu bez posla. Unija spasite Rumuniju smatra da će prvi efekti biti poskupljenje cene energije i telekomunikacija, kao i smanjenje potrošnje i obima investicija, tako da će Vlada u ovim okolnostima morati da apeluje ne Medjunarodni monetarni fond za pomoć jer neće imati novac za plate i penzije.
