O odnosima između Bukurešta i Berlina povodom Dana Ujedinjenja Nemačke (03.10.2018)

Rumunija će tokom svog predsedavanja Savetom EU, u prvom polugodištu sledeće godine podsticati evropsko jedinstvo – obećao je predsednik Klaus Johanis u utorak, prisustvujući na manifestacijama u Bukureštu u znak obeležavanja Dana Ujedinjenja Nemačke. Skoro tri decenije posle pada komunističkog režima u Bukureštu i u Istočnom Berlinu, a dve Nemačke su se ujedinile, predsednik Johanis je pozdravio činjenicu da Rumunija i Nemačka imaju zajedničku viziju kada je reč o evropskom projektu. Treba nastaviti napore za očuvanje jedinstva, tim pre u ova vremena u kojima tendencije podele su jake — kazao je predsednik države. Na bilateralnom planu, kazao je on, Nemačka je već više godina prvi ekonomski partner Rumunije i masovno je investirala, na različite načine, u razvoju rumunske privrede. Odnosi između Bukurešta i Berlina ,,specijalne su prirode, strateške, i zasnivaju se na prijateljstvo i poverenju’’ i ,, na posebnim društveno-ljudskim odnosima’’, kazao je predsednik Johanis. On je kazao da je ,,nemačka nacionalna manjjina u Rumuniji, sa jedne strane i repatririani Nemci u Nemačkoj, a sa druge strane rumunska zajednica koja je u Nemačkoj pronašla drugi dom’’ pravi katalizator bilateralnih odnosa. I sam je pridanik ove nacionalne zajednice. Predsednik je naglasio da je pre 100 godina, krajem Prvog Svetskog rata, nemačka zajednica u Transilvaniji bila prva koja je Deklaracijom u Medijašu (centar), priznala Ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunije, sa večinskim rumunskim stanovništvom koje je do tada bilo pod austrougarskim vlastima. Takve lekcije iz istorije, zaključio je Predsednik, dokaz su da je jedinstvo neophodan uslov za progres, kako na nacionalnom tako i na evropskom planu. Ambasador Nemačke, Kord Majer-Klod, obečao je da će Berlin nastaviti da podržava Bukurešt. On smatra da je jedinstvo u diverzitetu ,, jedna od najlepših karakteristika moderne Rumunije’’, koju treba beležiti u godini Stogodišnjice od ujedinjenja Rumunije. Moderna Rumunija, kazao je nemački diplomata, prešla je uspešno jedan vek velikih izazova i katastrofa ,,kao jedinstvena, plurietnička, plurilingvistička i multireligiozna država’’. ,,Zapravo, kao mala rana Evropa, uključujući i značajnu nemačku komponentu’’, kazao je Kord Majer-Klod. Skoro 750. 000 nemačkih etnika iz Rumunije, u periodu između dva svetska rata, masovno su napuštali Rumuniju posle Drugog svetskog rata i instauracije komunističkog režima u Bukureštu, a danas ih ima jos nekoliko desetina hiljada. Međutim prema podacima Statističkog zavoda Nemačke, Rumuni predstavljaju petu nacionalnu zajednicu. Oko 860. 000 građana Nemačke imaju rumunske korene, bez obzira da li se radi o repatriranim nemačkim etnicima iz Transilvanije, Banata i Bukovine, ili o Rumunima koji su poslednih decenija emigrirali u potrazi za boljim životom.

Bogdan Matei, 03.10.2018, 13:41

Rumunija će tokom svog predsedavanja Savetom EU, u prvom polugodištu sledeće godine podsticati evropsko jedinstvo – obećao je predsednik Klaus Johanis u utorak, prisustvujući na manifestacijama u Bukureštu u znak obeležavanja Dana Ujedinjenja Nemačke. Skoro tri decenije posle pada komunističkog režima u Bukureštu i u Istočnom Berlinu, a dve Nemačke su se ujedinile, predsednik Johanis je pozdravio činjenicu da Rumunija i Nemačka imaju zajedničku viziju kada je reč o evropskom projektu. Treba nastaviti napore za očuvanje jedinstva, tim pre u ova vremena u kojima tendencije podele su jake — kazao je predsednik države. Na bilateralnom planu, kazao je on, Nemačka je već više godina prvi ekonomski partner Rumunije i masovno je investirala, na različite načine, u razvoju rumunske privrede. Odnosi između Bukurešta i Berlina ,,specijalne su prirode, strateške, i zasnivaju se na prijateljstvo i poverenju’’ i ,, na posebnim društveno-ljudskim odnosima’’, kazao je predsednik Johanis. On je kazao da je ,,nemačka nacionalna manjjina u Rumuniji, sa jedne strane i repatririani Nemci u Nemačkoj, a sa druge strane rumunska zajednica koja je u Nemačkoj pronašla drugi dom’’ pravi katalizator bilateralnih odnosa. I sam je pridanik ove nacionalne zajednice. Predsednik je naglasio da je pre 100 godina, krajem Prvog Svetskog rata, nemačka zajednica u Transilvaniji bila prva koja je Deklaracijom u Medijašu (centar), priznala Ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunije, sa večinskim rumunskim stanovništvom koje je do tada bilo pod austrougarskim vlastima. Takve lekcije iz istorije, zaključio je Predsednik, dokaz su da je jedinstvo neophodan uslov za progres, kako na nacionalnom tako i na evropskom planu. Ambasador Nemačke, Kord Majer-Klod, obečao je da će Berlin nastaviti da podržava Bukurešt. On smatra da je jedinstvo u diverzitetu ,, jedna od najlepših karakteristika moderne Rumunije’’, koju treba beležiti u godini Stogodišnjice od ujedinjenja Rumunije. Moderna Rumunija, kazao je nemački diplomata, prešla je uspešno jedan vek velikih izazova i katastrofa ,,kao jedinstvena, plurietnička, plurilingvistička i multireligiozna država’’. ,,Zapravo, kao mala rana Evropa, uključujući i značajnu nemačku komponentu’’, kazao je Kord Majer-Klod. Skoro 750. 000 nemačkih etnika iz Rumunije, u periodu između dva svetska rata, masovno su napuštali Rumuniju posle Drugog svetskog rata i instauracije komunističkog režima u Bukureštu, a danas ih ima jos nekoliko desetina hiljada. Međutim prema podacima Statističkog zavoda Nemačke, Rumuni predstavljaju petu nacionalnu zajednicu. Oko 860. 000 građana Nemačke imaju rumunske korene, bez obzira da li se radi o repatriranim nemačkim etnicima iz Transilvanije, Banata i Bukovine, ili o Rumunima koji su poslednih decenija emigrirali u potrazi za boljim životom.