Odlazak simbola ( 06.12.2017)
Kralj Mihaj I došao je na presto u septembru 1940. godine i ostao dugo u senci pronemački opredeljenog maršala Jona Antonesklua. 23. avgusta 1944. godine, kada je Crvena armija već ušla u Rumuniju i pretila da sravni Bukurešt sa zemljom, Kralj je dokazao izuzetnu hrabrost, naredio je hapšenje maršala Antoneskua, napuštanje Sile osovine i pristupanje antinacističkoj koaliciji. Po oceni istoričara, ovaj gest je skratio drugi svetski rat za 6 meseci i spasio živote više hiljada ljudi. Ovu zaostavštinu Kralj je predao svojoj najstarijoj od ukupno 5 ćerki, Princezi Margareti, kustosu Kraljevske krune. Princeza Margareta je izjavila ,,Njegova dobrota i oprostaj pobedili su sva zla prošlog veka. Njegova inteligencija obezbedila je kontinuitet našeg identiteta u vreme velikih skretanja sa pravog puta. Naš Kralj je bio deo rumunske države. Tokom celog svog života moj otac je održao vezu Kraljevske kuće sa rumunskom nacijom. On je podario svoju sadašnjost našoj sutrašnjici. Počinje novo vreme za Kraljevsku kuću Rumunije. Sa istim principima i osećanjima nastaviću da služim osnovnim interesima rumunskog naroda. Tako mi Bog pomogao’’.
Bogdan Matei, 06.12.2017, 12:06
Odlaskom poslednjeg rumunskog Kralja Mihaja I, Rumunija postaje siromašnija. U vreme kada su efemerne zvezde punile stranice medija, Kralj je pripadao drugoj epohi i svetu. Poslednji šef države koji je preživeo drugi svetski rat verovao je neprestano u jednu moralnu, ujedinjenu, prosperitetnu Rumuniju i neumorno se zalagao za ulazak zemlje u NATO i Evropsku uniji. 25. oktobra 2011. godine kada je navršio 90. godina života Kralj je praktično predstavio svoj politički i moralni testament za govornicom Parlamenta u Bukureštu: ,,Demokratske institucije ne rukovode se samo zakonima i etikom. Sveta obaveza, ljubav prema domovini i kompetentnost glavni su principi političkog života. Imajte poverenje u demokratiju, u institucije. Svet sutrašnjice ne može postojati bez morala, vere i memorije. Cinizam, uskogrudi interes i kukavičluk ne treba da nam popune život.’’
Kralj Mihaj I došao je na presto u septembru 1940. godine i ostao dugo u senci pronemački opredeljenog maršala Jona Antonesklua. 23. avgusta 1944. godine, kada je Crvena armija već ušla u Rumuniju i pretila da sravni Bukurešt sa zemljom, Kralj je dokazao izuzetnu hrabrost, naredio je hapšenje maršala Antoneskua, napuštanje Sile osovine i pristupanje antinacističkoj koaliciji. Po oceni istoričara, ovaj gest je skratio drugi svetski rat za 6 meseci i spasio živote više hiljada ljudi. Ovu zaostavštinu Kralj je predao svojoj najstarijoj od ukupno 5 ćerki, Princezi Margareti, kustosu Kraljevske krune. Princeza Margareta je izjavila ,,Njegova dobrota i oprostaj pobedili su sva zla prošlog veka. Njegova inteligencija obezbedila je kontinuitet našeg identiteta u vreme velikih skretanja sa pravog puta. Naš Kralj je bio deo rumunske države. Tokom celog svog života moj otac je održao vezu Kraljevske kuće sa rumunskom nacijom. On je podario svoju sadašnjost našoj sutrašnjici. Počinje novo vreme za Kraljevsku kuću Rumunije. Sa istim principima i osećanjima nastaviću da služim osnovnim interesima rumunskog naroda. Tako mi Bog pomogao’’.
Kralj je bio prisiljen da abdicira 1947. godine kada je zemljom rukovodila marionetska komunistička vlada pod sovjetskom okupacijom. Da bi preživeo morao je da popravlja automobile i da radi na sopstvenoj farmi pilića. Do antikomunističke revolucije bio je pod stalnom pratnjom rumunske politicke, zloglasne Sekuritate. Kralj je proteran iz zemlje kada je imao samo 26 godina, je mogao da se vrati tek kada je imao 75. godina.
Mnogi Rumuni se sada pitaju kako bi zemlja izgledala bez prinudne abdikacije, krvave komunističke diktature i konfuzne tranzicije.
