Odluke o infrastukturnim projektima
30 godina nakon antikomunističke revolucije i 13 godina od kada je Rumunija postala članica Evropske unije, naša zemlja nema nijedan autoput koji bi prolazio kroz Karpate. Krajem 2019. godine Rumunija je imala oko 850 kilometara brzih puteva, od kojih 100 kilometara iz komunističkog perioda. Nekoliko deonica izgradjenih autoputeva sa faraonskim naporima povezuju zemlju za inostranstvo, ali stanovnici centralnih delova zemlje ne mogu stići brže u Bukurešt ili na Crnomorsku obalu. Pored indolentnosti vlasti, birokratija je bila velika prepreka na putu igradnje autoputeva, ali i graditelji, uključujući i strane, koji su želeli da zarade što više.
Roxana Vasile, 29.01.2020, 12:40
30 godina nakon antikomunističke revolucije i 13 godina od kada je Rumunija postala članica Evropske unije, naša zemlja nema nijedan autoput koji bi prolazio kroz Karpate. Krajem 2019. godine Rumunija je imala oko 850 kilometara brzih puteva, od kojih 100 kilometara iz komunističkog perioda. Nekoliko deonica izgradjenih autoputeva sa faraonskim naporima povezuju zemlju za inostranstvo, ali stanovnici centralnih delova zemlje ne mogu stići brže u Bukurešt ili na Crnomorsku obalu. Pored indolentnosti vlasti, birokratija je bila velika prepreka na putu igradnje autoputeva, ali i graditelji, uključujući i strane, koji su želeli da zarade što više.
Iako su bili na vlasti i socijaldemokrate i liberali u ovom 30-godišnjem periodu, ni jedni ni drugi ne mogu da se ponose izgradnjom autoputeva, tako da prebacuju krivicu jedni na druge u neprestanim jalovnim raspravama, najčešće sa izbornim karakterom. Od 2016. godine, Nacionalna liberalna partija (PNL), koja je bila u opoziciji, napadala je svoje političke protivnike iz Socijaldemokratske partije (PSD) da dokazuju nekompetentnost. Prošle godine, bivša vlada levog centra počela je pregovore o potpisivanju ugovora o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju dva autoputa. Za jedan autoput je već izabrana asocijacija kompanija iz Kine i Turske, a za drugi podnete su ponude istih kompanija, poznatih po radovima u dotičnim zemljama, ali ne i u Evropskoj uniji.
Liberali, koji su posle izglasavanja nepoverenja socijaldemokratskoj vladi došli na vlast, obećali su drugi način pristupa. U utorak, vlada Nacionalne liberalne partije donela je odluku da poništi projekte javno-privatnog sektora. Premijer Ludovik Orban je izjavio: “Naš cilj je jednostavan: da poništimo sve procedure i da ove projekte prepustimo kompetentnim ministarstvima, na primer projekte infrastrukturnog saobraćaja ministarstvu saobraćaja. Linijska ministarstva koja će preuzeti projekte imaju obavezu da predstave plan realizacije u roku od najviše nedelju dana, kako bismo znali koje korake treba da preduzmemo, kako da planiramo sve etape i osigurati finansijska sredstva za ove projekte.
I sada je došao red na Socijaldemokratsku partiju da optuži Nacionalnu liberalnu stranku da “čisto političkom odlukom vrati Rumuniju deset godina unazad, predlažući večite studije o izvodljivosti umesto da radovi na dva autoputa krenu bez odlaganja. Nedavno je izvršni direktor asocijacije Proinfrastruktura Jonuc Čurea ocenio da, sudeći po puštanju u saobraćaj samo 43 kilometra autoputa, Rumunija može ove godine u najboljem slučaju da pusti u saobraćaj najviše 57 kilometara.
