Osmomesečni suživot sa Kovidom-19 u Rumuniji (26.10.2020)
26. februara zabeležen je prvi slučaj zaraze novim korona virusom u Rumuniji. Priča o mladiću koji se zarazio od jednog italijanskog državljanina, čija zemlja je potvrdila da je ovaj pozitivan na Kovid-19, izazvala je paniku u našoj zemlji. Šta se dogadjalo u tom periodu, pa sve do danas? Za obične ljude, usledila su dva meseca vandrednog stanja, koje je proglašeno 16. marta, istovremeno sa vrlo striktnim merama koje su organičavale kretanje stanovništva, primenom visokih novčanih kazni, koje su se kasnije dokazale neustavnim. Takodje u tom periodu ograničen je kopneni i vazdušni saobraćaj, zatvoreni su vrtići, škole i univerziteti, organičene su neke osnovne sloboda, poput verskih, na primer, jer su hrišćani bili primorani da slave Uskrs zatvoreni u kućama. I na kraju, ali ne manje bitno, karantin i izolacija bili su obavezni za Rumune koji su se vraćali iz inostranstva. Bile su zatvorene prodavnice, pozorišta i bioskop, na vrata ugostiteljsko-turističkog domena HoReCa stavljen je katanac, deo Rumuna je ostao bez posla, a neki su bili prinudjeni da rade od kuće. Za svo to vreme, na kraju dvomesečnog vandrednog stanja, prema zvaničnim podacima, u Rumuniji je registrovano 16.000 osoba zaraženih Sars-Cov 2 i preko 1000 smrtnih slučajeva.
Roxana Vasile, 26.10.2020, 13:39
26. februara zabeležen je prvi slučaj zaraze novim korona virusom u Rumuniji. Priča o mladiću koji se zarazio od jednog italijanskog državljanina, čija zemlja je potvrdila da je ovaj pozitivan na Kovid-19, izazvala je paniku u našoj zemlji. Šta se dogadjalo u tom periodu, pa sve do danas? Za obične ljude, usledila su dva meseca vandrednog stanja, koje je proglašeno 16. marta, istovremeno sa vrlo striktnim merama koje su organičavale kretanje stanovništva, primenom visokih novčanih kazni, koje su se kasnije dokazale neustavnim. Takodje u tom periodu ograničen je kopneni i vazdušni saobraćaj, zatvoreni su vrtići, škole i univerziteti, organičene su neke osnovne sloboda, poput verskih, na primer, jer su hrišćani bili primorani da slave Uskrs zatvoreni u kućama. I na kraju, ali ne manje bitno, karantin i izolacija bili su obavezni za Rumune koji su se vraćali iz inostranstva. Bile su zatvorene prodavnice, pozorišta i bioskop, na vrata ugostiteljsko-turističkog domena HoReCa stavljen je katanac, deo Rumuna je ostao bez posla, a neki su bili prinudjeni da rade od kuće. Za svo to vreme, na kraju dvomesečnog vandrednog stanja, prema zvaničnim podacima, u Rumuniji je registrovano 16.000 osoba zaraženih Sars-Cov 2 i preko 1000 smrtnih slučajeva.
15. aprila, vlasti u Bukureštu odlučile su da proglase stanje pripravnosti, koje produžavaju sve do danas. Od pre mesec dana, stopa inficiranja se ubrzala. Ako je izmedju 21. i 27. septembra bilo oko 10. hiljada slučajeva, sada je ta brojka trostruko veća. Prošle nedelje, za samo dva dana broj novozaraženih bio je blizu 5.000, a drugog dana je premašen. Negativni rekord je zabeležen i po broju smrtnih slučajeva, skoro 100. preminulih u jednom danu, kao i po broju inficiranih pacijenata na intenzivnoj nezi, čime je izvršen pritisak na zdravstveni sistem, jedan od najslabijih u Evropi.
Ukupno od 26. februara pa do danas u Rumuniji je registrovano približno 210 hiljada slučajeva inficiranja novim korona virusom i skoro 6.500 preminulih. Bukurešt, a i sve više drugih gradova u Rumuniji, nalazi se u crvenom scenariju, nakon što je stopa zaraze novim korona virusom premašila prag od 3 slučaja na hiljadu stanovnika. Zbog toga je, od prošlog utorka, zaštitna maska obavezna u svim zatvorenim i otvorenim javnim prostorima. Aktivnosti u restoranima, kafićima, bioskopima i pozorištima, koja tek što su otpočela sa radom, ponovo zabranjene. Istovremeno, vrtići, osnovne i srednje škole, koje su počele sa radom 15. septembra, prešle su prošle nedelje na online nastavu.
