Pad inflacije 05.04.2023
Godišnja stopa inflacije će u narednim mesecima nastaviti da se smanjuje u Rumuniji po održivoj stopi, ocenjuje Narodna banka. U toj instituciji, uviđaju da ostaju neizvesnosti i rizici u kontekstu rata u Ukrajini, ali i fiskalne politike u Rumuniji, koja mora da uskladi potrebu za smanjenjem budžetskog deficita sa merama podrške stanovništvu i privredi.
Mihai Pelin, 05.04.2023, 14:09
Godišnja stopa inflacije će u narednim mesecima nastaviti da se smanjuje u Rumuniji po održivoj stopi, ocenjuje Narodna banka. U toj instituciji, uviđaju da ostaju neizvesnosti i rizici u kontekstu rata u Ukrajini, ali i fiskalne politike u Rumuniji, koja mora da uskladi potrebu za smanjenjem budžetskog deficita sa merama podrške stanovništvu i privredi.
Centralna banka je odlučila da kamatnu stopu monetarne politike zadrži na nivou od 7% godišnje, tako da u narednim mjesecima kreditne stope neće rasti. Od ovog indikatora zavisi količina novca u opticaju, devizni kurs, tržišne kamatne stope i druge poluge koje se koriste za postizanje ciljeva ekonomske politike. To je prvi sastanak rukovodstva Narodne banke Rumunije (BNR) koji zadržava nepromenjenu kamatnu stopu monetarne politike, s obzirom da je ona u kontinuitetu rasla od novembra 2021. Finansijski analitičar Adrijan Kodirlašu kaže da je odluka bila očekivana i da neće imati značajniji uticaj na kamatu stopu koju naplaćuju banke. Adrijan Kodirlašu:
Praktično nije doneta nikakva odluka o monetarnoj politici, što su tržišta naveliko očekivala. Stoga, uticaj na evoluciju kamatnih stopa na tržištu novca izuzetno je nizak. Primećujemo da je kamatna stopa na tržištu novca u opadajućem trendu, ali da ROBOR neće pasti ispod 6. Stoga, prilično dugi rok dospeca, moze nastaviti pad kada se potvrdi dezinflatorni proces. Referentna vrednost potrošačkog kredita (IRCC) u ovom kvartalu je na maksimalnoj vrednosti. Od sledećeg kvartala već će doći do blagog pada, sa 5,98, možda na 5,93-5,94. Ove godine neće beleziti značajan pad ispod 6. Verovatno će se smanjiti sledeće godine, kada će Centralna banka verovatno uvesti prvo smanjenje kamatne stope.“
Prema sadašnjim procenama, godišnja stopa inflacije će verovatno ubrzati svoj pad u narednim mesecima, ali niz neizvesnosti i rizika i dalje postoji. Adrian Kodirlasu pomenuo je dva glavna:
Ostaje rat, glavni rizik, koji i dalje može doneti negativna iznenađenja u ovom regionu ili čak u celoj EU. OPEK plus, odnosno OPEK plus Rusija, saopštio je da smanjuje količinu nafte, sa ciljem povećanja cene na međunarodnom tržištu. To će dovesti do inflacije ako cena ostane visoka ili ako ova operacija uspe, pa čak i poveća cenu nafte. Dakle, i dalje postoji energija kao faktor ranjivosti, ali i neizvesnosti vezane za rat“.
Neizvesnosti i rizici takođe stvaraju turbulencije u bankarskim sistemima u Sjedinjenim Državama i Švajcarskoj, što bi moglo imati negativne efekte na ekonomije razvijenih država i percepciju rizika u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa uticajem na troškove finansiranja.
