Počeli evroparlamentarni izbori (23.05.2019)
Istorija će zapisati da su upravo Britanci, koji su pre tri godine odlučili da napuste EU, bili prvi koji su birali njihove poslanike za evropski parlament. I Holanđani su već birali njihove evroposlanike. Da bi ironija bila veća sva ispitivanja javnog mnjenja daju kao pobednika antievrospku partiju na čiji je predlog organizovan Bregzit. U petak i subotu glasaju građani Irske i Češke.U subotu će glasati i građani Slovačke, Letonije i Malte a u nedelju ostale države uključujući i Rumuniju. Pravo glasa ima preko 400 miliona evropljana koji će birati 751 evropskog poslanika na period od pet godina. Oni će usvojiti evropske zakone koji su primenjeni u svim državama EU nakon ratifikovanja od strane svakog nacionalnog parlamenta. Evropsko zakonodavno telo usvaja, zajedno sa izvršnim telom Unije, budžet komunitarnog bloka i usvaja listu evropskih komesara. Prvi razgovori na ovu temu održaće se u Briselu, 28 maja na neformalnom sastanku šefova država i vlada država članica, koji saziva Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk. Prema rezultatima najnovijih ispitivanja javnog mnjenja jedna trećina evgropskih biraća kažu da će ići na glasanje, dok druga trećina kažu da su neodlučni. Na prethodnim izborima za Evropski parlament izlaznost je bila od 42%, na nivou Unije. U Rumuniji je u trku za evropske izbore ušlo 13 partija i 3 nezavisna kandidata. Rumuniji sada pripada 33 poslanička mesta u budućem Evropskom parlamentu. 33 kandidat će moći preuzeti svoj mandat samo nakon povlačenja Velike Britanije iz komunitarnog bloka. Za Rumune van granica biće otvoreno 441 izborna jedinica, najviše u Italiji i Španiji, gde živi po milion Rumuna, kao i u susednoj rumunofonskoj Republici Moldaviji. Istovremeno sa izborima za Evropski parlament u Rumuniji se održava i referendum koji ima savetodavni karakter, a koji je raspisao predsednik Klaus Johanis. Građani su pozvani da kažu da li se slažu sa zabranom amnestije i pomilovanja za dela korupcije, i sa zabranom usvajanja Hitnih vladinih uredbi u oblasti krivičnih dela, kazni i organizaciji sudstva.
Bogdan Matei, 23.05.2019, 14:09
Istorija će zapisati da su upravo Britanci, koji su pre tri godine odlučili da napuste EU, bili prvi koji su birali njihove poslanike za evropski parlament. I Holanđani su već birali njihove evroposlanike. Da bi ironija bila veća sva ispitivanja javnog mnjenja daju kao pobednika antievrospku partiju na čiji je predlog organizovan Bregzit. U petak i subotu glasaju građani Irske i Češke.U subotu će glasati i građani Slovačke, Letonije i Malte a u nedelju ostale države uključujući i Rumuniju. Pravo glasa ima preko 400 miliona evropljana koji će birati 751 evropskog poslanika na period od pet godina. Oni će usvojiti evropske zakone koji su primenjeni u svim državama EU nakon ratifikovanja od strane svakog nacionalnog parlamenta. Evropsko zakonodavno telo usvaja, zajedno sa izvršnim telom Unije, budžet komunitarnog bloka i usvaja listu evropskih komesara. Prvi razgovori na ovu temu održaće se u Briselu, 28 maja na neformalnom sastanku šefova država i vlada država članica, koji saziva Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk. Prema rezultatima najnovijih ispitivanja javnog mnjenja jedna trećina evgropskih biraća kažu da će ići na glasanje, dok druga trećina kažu da su neodlučni. Na prethodnim izborima za Evropski parlament izlaznost je bila od 42%, na nivou Unije. U Rumuniji je u trku za evropske izbore ušlo 13 partija i 3 nezavisna kandidata. Rumuniji sada pripada 33 poslanička mesta u budućem Evropskom parlamentu. 33 kandidat će moći preuzeti svoj mandat samo nakon povlačenja Velike Britanije iz komunitarnog bloka. Za Rumune van granica biće otvoreno 441 izborna jedinica, najviše u Italiji i Španiji, gde živi po milion Rumuna, kao i u susednoj rumunofonskoj Republici Moldaviji. Istovremeno sa izborima za Evropski parlament u Rumuniji se održava i referendum koji ima savetodavni karakter, a koji je raspisao predsednik Klaus Johanis. Građani su pozvani da kažu da li se slažu sa zabranom amnestije i pomilovanja za dela korupcije, i sa zabranom usvajanja Hitnih vladinih uredbi u oblasti krivičnih dela, kazni i organizaciji sudstva.
