Politička blokada u Kišinjevu (12.06.2019)
Republika Moldavija, formirana na rumunskim istočnim teritorijama koje je Sovjetski savez aneksirao 1940. godine posle ultimatuma, oduvek je imala posebno mestu na agendi Bukurešta. Kada je 27. avgusta 1991. godine, posle neuspešnog neoboljševičkog puča u Moskvi, Kišinjev proglasio nezavisnost, Rumunija je bila prva država koja je istog dana priznala državnost novog suseda. Posle skoro tri decenije Rumunija je politički, diplomatski i finansijski bila najenergičniji i najdosledniji zagiovornik suvereniteta i integriteta Moldavije i evropskih težnji Kišinjeva. Normalna i legitimna je i preokupacija Bukurešta za političku blokadu u Moldaviji, gde dve paralelne vlade jedna drugoj osporavaju legitimitet i optužuju se za državni udar. Parlament u Bukurestu sledeće nedelje ima na dnevnom redu anlizu razvoja situacije, a posle konsultacije sa predsednikom države Klausom Johanisom, premijerka Viorika Dančila je saopštila da je formirana komisija od svih faktora odlučivanja, uključujući Predsedničku administraciju, koja će predstaviti zajednički stav prema situaciji u susednoj državi. U medjuvremenu, vlasti u Bukureštu apeluju na obezbedjivanje uslova za mirnu tranziciju za izlazak iz krize. Rumunija smatra da je u jednoj demokratskoj državi želja stanovnika izražena na izborima i oličena u konfiguraciji Parlamenta jedina koja može obezbediti legitiman politički proces. Rumunija želi da nastavi strateško partnerstvo za evropsku integraciju Moldavije i nada se da će vlasti u Kišinjevu strogo primeniti ovo partnerstvo i nastaviti odlučno i dosledno evropskim putem, primenjujući sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom kao i neophodne reforme za približavanje Evropi. Takodje Bukurešt smatra da je veoma važan angažman Republike Moldavije za projekte saradnje koji se odvijaju sa Rumunijom. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu ne isključuje moguće protestne manifestavije u Republici Moldaviji i preporučuje Rumunima koji putuju u ovu državu, posebno u Kišinjev, da izbegnu gužve i da se na vreme informišu o mestu održavanja protesta.
Bogdan Matei, 12.06.2019, 11:39
Republika Moldavija, formirana na rumunskim istočnim teritorijama koje je Sovjetski savez aneksirao 1940. godine posle ultimatuma, oduvek je imala posebno mestu na agendi Bukurešta. Kada je 27. avgusta 1991. godine, posle neuspešnog neoboljševičkog puča u Moskvi, Kišinjev proglasio nezavisnost, Rumunija je bila prva država koja je istog dana priznala državnost novog suseda. Posle skoro tri decenije Rumunija je politički, diplomatski i finansijski bila najenergičniji i najdosledniji zagiovornik suvereniteta i integriteta Moldavije i evropskih težnji Kišinjeva. Normalna i legitimna je i preokupacija Bukurešta za političku blokadu u Moldaviji, gde dve paralelne vlade jedna drugoj osporavaju legitimitet i optužuju se za državni udar. Parlament u Bukurestu sledeće nedelje ima na dnevnom redu anlizu razvoja situacije, a posle konsultacije sa predsednikom države Klausom Johanisom, premijerka Viorika Dančila je saopštila da je formirana komisija od svih faktora odlučivanja, uključujući Predsedničku administraciju, koja će predstaviti zajednički stav prema situaciji u susednoj državi. U medjuvremenu, vlasti u Bukureštu apeluju na obezbedjivanje uslova za mirnu tranziciju za izlazak iz krize. Rumunija smatra da je u jednoj demokratskoj državi želja stanovnika izražena na izborima i oličena u konfiguraciji Parlamenta jedina koja može obezbediti legitiman politički proces. Rumunija želi da nastavi strateško partnerstvo za evropsku integraciju Moldavije i nada se da će vlasti u Kišinjevu strogo primeniti ovo partnerstvo i nastaviti odlučno i dosledno evropskim putem, primenjujući sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom kao i neophodne reforme za približavanje Evropi. Takodje Bukurešt smatra da je veoma važan angažman Republike Moldavije za projekte saradnje koji se odvijaju sa Rumunijom. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu ne isključuje moguće protestne manifestavije u Republici Moldaviji i preporučuje Rumunima koji putuju u ovu državu, posebno u Kišinjev, da izbegnu gužve i da se na vreme informišu o mestu održavanja protesta.
Kabinet Maje Sandu, sastavljen od članova filoruskih socijalista i proevropske desnice, usvojio je takozvani ,,paket deoligarhizacije zemlje’’ uperen protiv režima Vladimira Plahotnjuka. Sa svoje strane vlada koju kontroliše Plahotnjuk, na čelu sa Pavelom Filipom organizovala je sednicu Komisije za vanredne situacije.
