Pomilovanja i izmene krivičnih zakona na raspravi (19.01.2017)

Više hiljada osoba demonstriralo je u sredu uveče u Bukureštu i drugim gradovima protiv namere vlade da pomiluje određene osuđene osobe i izmeni krivične zakone. ,,Želimo pravdu, a ne korupciju, ,,Želimo demokratiju a ne amnestiju bili su lajtmotivi demonstranata koji optužuju političke faktore za pokušaj da se iz zatvora oslobode partijske kolege, rođaci ili prijatelji. Informacije koje su kružile u javnosti i prema kojima je kabinet nameravao da bez javne rasprave usvoji uredbe, primorali su predsednika Klausa Johanisa da lično dođe u sedištu Vlade i predsedava sednicom izvršnog tela premijera Sorina Grindeanua. Šef države je ranije izrazio kategorično odbijanje ovih izmena za koje je rekao da će ,,oprati dosijeje. Objavljeni na internet stranici Ministarstva pravde i upućeni glavnim zainteresovanim institucijama, nacrti hitne uredbe predviđaju pomilovanje optuženih osoba do pet godina zatvora. Takođe, mogle bi se smanjiti zatvorske kazne za 50% osuđenim osobama starijih od 60. godina, samohrane osobe koje izdržavaju decu do pet godina i za trudnice. Pomilovanje je uslovljeno nadoknadom štete najkasnije godinu dana pre oslobađanja iz zatvora. Ne mogu se pomilovati recidivisti, ili optuženi za nasilje, protiv državne bezbednosti i za veliku korupciju. Uredba koja menja odredbe krivičnih zakona predviđa da osobe koje su prijavile krivično delo nisu oslobođene krivične odgovornosti ako ne prijave delo u roku od šest meseci. Pored toga, zloupotreba službenog položaja smatraće se krivičnim delom samo ako šteta prelazi 50.000. evra. Socijaldemokratski ministar pravde Florin Jordake tvrdi da su izmene potrebne da bi se smanio broj zatvorenika jer trenutno ima 9000. osuđenih osoba na zatvorske kazne preko kapaciteta zatvora. Ministar podseća da je Rumunija već optužena od strane Evropskog suda za ljduska prava za loš tretman i nehumane uslove u zatvorima. Zakonom o amnestiji, po oceni Jordakea, iz zatvora će se osloboditi 2500. osoba. Generalni tužilac Rumunije, Augustin Lazar izjavio je da se odlučno suprostavlja ovakvoj vrsti pomilovanja. On se žali na odsustvo transparentnosti vladine inicijative, uz napomenu da tekst nacrta zakona treba da analizira i Vrhovni savet pravobranilaštva. Predsednica Višeg suda Kristina Tarća upozorava da izmene mogu izazvati haos u sudovima i izražava sumnju da članovi vlade imaju pravne kompetencije.

Bogdan Matei, 19.01.2017, 13:25

Više hiljada osoba demonstriralo je u sredu uveče u Bukureštu i drugim gradovima protiv namere vlade da pomiluje određene osuđene osobe i izmeni krivične zakone. ,,Želimo pravdu, a ne korupciju, ,,Želimo demokratiju a ne amnestiju bili su lajtmotivi demonstranata koji optužuju političke faktore za pokušaj da se iz zatvora oslobode partijske kolege, rođaci ili prijatelji. Informacije koje su kružile u javnosti i prema kojima je kabinet nameravao da bez javne rasprave usvoji uredbe, primorali su predsednika Klausa Johanisa da lično dođe u sedištu Vlade i predsedava sednicom izvršnog tela premijera Sorina Grindeanua. Šef države je ranije izrazio kategorično odbijanje ovih izmena za koje je rekao da će ,,oprati dosijeje. Objavljeni na internet stranici Ministarstva pravde i upućeni glavnim zainteresovanim institucijama, nacrti hitne uredbe predviđaju pomilovanje optuženih osoba do pet godina zatvora. Takođe, mogle bi se smanjiti zatvorske kazne za 50% osuđenim osobama starijih od 60. godina, samohrane osobe koje izdržavaju decu do pet godina i za trudnice. Pomilovanje je uslovljeno nadoknadom štete najkasnije godinu dana pre oslobađanja iz zatvora. Ne mogu se pomilovati recidivisti, ili optuženi za nasilje, protiv državne bezbednosti i za veliku korupciju. Uredba koja menja odredbe krivičnih zakona predviđa da osobe koje su prijavile krivično delo nisu oslobođene krivične odgovornosti ako ne prijave delo u roku od šest meseci. Pored toga, zloupotreba službenog položaja smatraće se krivičnim delom samo ako šteta prelazi 50.000. evra. Socijaldemokratski ministar pravde Florin Jordake tvrdi da su izmene potrebne da bi se smanio broj zatvorenika jer trenutno ima 9000. osuđenih osoba na zatvorske kazne preko kapaciteta zatvora. Ministar podseća da je Rumunija već optužena od strane Evropskog suda za ljduska prava za loš tretman i nehumane uslove u zatvorima. Zakonom o amnestiji, po oceni Jordakea, iz zatvora će se osloboditi 2500. osoba. Generalni tužilac Rumunije, Augustin Lazar izjavio je da se odlučno suprostavlja ovakvoj vrsti pomilovanja. On se žali na odsustvo transparentnosti vladine inicijative, uz napomenu da tekst nacrta zakona treba da analizira i Vrhovni savet pravobranilaštva. Predsednica Višeg suda Kristina Tarća upozorava da izmene mogu izazvati haos u sudovima i izražava sumnju da članovi vlade imaju pravne kompetencije.