Poslanici usvojili status pravobranilaca (05.10.2022)
Nacrt zakona o statusu pravobranilaca usvojen je večinom glasova u Poslaničkom domu Parlamenta Rumunije i to bez većih izmena u odnosu na predloženi tekst vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Nacrt će biti dostavljen Senatu na razmatranje i konačno usvajanje. Na primedbe Visokog saveta sudstva iz sadržaja Nacrta izbaćen je amandman koji je predvideo da se tužioci visokog ranga biraju i iz redova sudija. Usvojeni su medjutim i mnogi amandmani, koji su naišli na oštre kritike opozicije i profesionalnih asocijacija. Prema Nacrtu zakona o statusu pravobranilaca sudije i tužioci imaju obavezu da se uzdrže od kritika na račun ostalih državnih vlasti. Štampa u Bukureštu piše da se na ovaj način zatvaraju usta pravobraniocima koji žele da ukazuju na greške članova Vlade i Parlamenta, naročito kada usvajaju zakone ili su umešani u korupcijske afere. Usvojen je predlog da se sa dve na tri godine poveća period usavrašvanja na Nacionalnom institutu pravobranilaštva i mogućnost da se dužnost podpredsednika instance obavlja bez konkursa. Nacrt zakona predvidja takodje da izrečena disciplinska mera automatski donosi i smenu sa rukovodeće funkcije.
Bogdan Matei, 05.10.2022, 11:00
Nacrt zakona o statusu pravobranilaca usvojen je večinom glasova u Poslaničkom domu Parlamenta Rumunije i to bez većih izmena u odnosu na predloženi tekst vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Nacrt će biti dostavljen Senatu na razmatranje i konačno usvajanje. Na primedbe Visokog saveta sudstva iz sadržaja Nacrta izbaćen je amandman koji je predvideo da se tužioci visokog ranga biraju i iz redova sudija. Usvojeni su medjutim i mnogi amandmani, koji su naišli na oštre kritike opozicije i profesionalnih asocijacija. Prema Nacrtu zakona o statusu pravobranilaca sudije i tužioci imaju obavezu da se uzdrže od kritika na račun ostalih državnih vlasti. Štampa u Bukureštu piše da se na ovaj način zatvaraju usta pravobraniocima koji žele da ukazuju na greške članova Vlade i Parlamenta, naročito kada usvajaju zakone ili su umešani u korupcijske afere. Usvojen je predlog da se sa dve na tri godine poveća period usavrašvanja na Nacionalnom institutu pravobranilaštva i mogućnost da se dužnost podpredsednika instance obavlja bez konkursa. Nacrt zakona predvidja takodje da izrečena disciplinska mera automatski donosi i smenu sa rukovodeće funkcije.
Opozicione stranke, Unija spasite Rumuniju (USR) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), optužuju parlamentarnu večinu da nije čekla odgovor Venecijanske komisije prema nacrtu zakona, da ne poštuje princip meritokracije za obavljanje pojedinih funkcija i da su mnogi članovi zakona neustavni. Ministar pravde liberal Katalin Predoju je podvukao da je nacrt zakona prošao sve etape i dobio sva neophodna odobrenja za usvajanje, uključujući saglasnost Visokog saveta sudstva. Status pravobranilaca sastavni je deo šireg paketa zakona, koji će prema oceni ministra Predojua, doprinositi korenitoj reformi rumunskog pravosudja. Po oceni analitičara ulog je poboljšanje imidža u očima društva, jer tužioci i sudije nisu baš omiljeni medju stanovnicima zemlje, a presude su često kritikovane u medijima. Vlast smatra da je usvajanje zakona uslov za ukidanje takozvanog Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja, kojim Brisel prati funkcionisanje pravne države od ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine. Ukidanje Mehanizma saradnje i provere, kažu faktori odlučivanja u Bukureštu, dozvoliće ulazak Rumunije u Šengen, prostor slobodnog protoka ljudi, kapitala i usluga. Podsećamo da je Rumunija ispunila sve tehničke uslove za ulazak u Šengen još pre jedne decenije. Sve dok će Rumuni, Bugari i Hrvati i dalje čekati više časova na unutrašnjihm granicama Unije, smatraće da se nalaze u ponižavajućem položaju gradjana drugog reda.
