Pregled glavnih spoljnopolitičkih dogadjaja 2024. godine (27.12.2024)

Parlamentarni izbori potvrdili su ove godine uspon desničarsko-nacinalističkih patrtija u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Austriji, Holandiji i Italiji.

Roxana Vasile и Mircea Mihai, 27.12.2024, 00:00

Parlamentarni izbori potvrdili su ove godine uspon desničarsko-nacinalističkih patrtija u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Austriji, Holandiji i Italiji. Krajem novembra u Austriji Parlament je prvi put za predsednika zakonodavnog tela izabrao političara ekstremne desnice nakon istorijske pobede Slobodarske partije na septembarskim izborima. U Francuskoj, Republikanski front kontituisan za prevremene zakonodavne izbore ovohg leta uspeo je da blokira dolazak na vlast nacionalističke Nacionalne skupštine,  ali bez solidne većine zemlja se našla u kvazi-permanentnu političku krizu. U septembru Alternativa za Nemačku, najljuči protivnik migracije, odneo je prvi put pobedu na lokalnim izborima. U novonastaloj situaciji evroposlanici su 27. novembra potvrdili sastav nove Evropske komisije. Vladi Unije istekao je mandat 1. decembra,  a predsednica Ursula fon der Lajen , koja je osvojila drugi mandat, obećala nove velike projete u prvih 100 dana nove vlade.

5.novembra republikanac Donald Tramp osvojio je drugi predsednički mandat na američkim izborima. 2016. godine Tramp je na opšte iznenadjenje pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton koja je u sondažama imala veće šanse da se domogne predsedničke fotelje. Ove godine Tramp je pobedio Kamalu Haris kandidatkinju Demokratske partije posle povlačenja aktuelnog osamdesetogodišnjeg predsednika Džoa Bajdena iz izborne trke. Uprkos rezultatima ispitivanja javnog mnejnja koji su najavili tesnu bitku izmedju Trampa i Haris, republikanac je osvojio glasove čak sedam od najvažnijih amaričkih država. Tokom kampanje 78 godišnjeg Donalda Tramp zabeležena su dva neuspešna pokušaja  atentata  na budućeg predsednika. Inauguracija Donalda Trampa, koji je opužen za četiri krivična dela i jednom već osudjen,  održaće se 20. januara 2025. Godine.

U Rusiji Vladimir Putin je u junu osvojio peti predsednički mandat na izborima za koje Zapad tvrdi da su bili namešteni. Prethodno je poznati Putinov opozicionar 47- godišnji Aleksej Navaljnij preminuo pod nejasnim uslovima u jednom zatvoru u Sibiru,  gde je bio na izdržavanju zatvorske kazne za navodni ekstremizam. U medjuvremenu, Ukrajina je u leto 2024. godine izvršila iznenadni napad na rusku blasti Kursk. U novembru Kijev je prvi put raketirao rusku teritoriju američkim i britanskim raketama dugog dometa, nakon odobrenja iz Vašingtona i Londona. Moskva je uzvratila napadon na Ukrajinu balističkom raketom srednjeg dometa najnovije generacije bez nuklearnog punjenja i obećala da će pojačati napade ovim oružijem ako će Ukrajina napadati Rusiju zapadnim raketama. Vladimir Putin je nagovestio i mogućnost  upotrebe nuklearnog oružija.

Izrael je nastavio vojnu ofanzivu protiv Hamasa u Pojasu Gaze posle napada palestinske islamističke grupe na izraelsku teritoriju u oktobru 2023. godine. Ove godine važni lideri Hamasa su ubijeni. Medju ovima i šef pokrera Ismail Hanijeh. Pregovori o prekidu vatre ostali su bez rezultata, a palestinska teritorija, na kojoj je stradalo 44000 osoba, pretežno civili, bila je pozornica teške humanitarne krize. Paralelno, posle oko godinu dana sukoba sa libanskim Hezbolahom, saveznikom Hamasa, izraelska vojska je u septembru bombardovala položaje islamističkog pokreta na jugu, istoku i severu Libana kao i u zoni Bejruta. Izrael je izvšio i kopnenu ofanzivu na položaje Hezbolaha na jugu Libana.  Kao odmazdu za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u Teheranu, Iran koji podržava Hezbolah, raketirao je teritoriju Izraela. Izrael je uzvratio napadima na iranske vojne baze i pojačao strah od širenja regionalnog sukoba.  Pri kraju godine u Siriji ofanziva pobunjenika predvodjenih radikalnim islamistima svrgnula je predsednika Basara al Asada i stavila tačku na poluvekovni režim Baas partije.

Produžena suša i tropske temperature sa jedne strane i katastrofalne kiše sa druge nisu nas zaobilazile ni ove godine.  Prema atlasu Organizacije ujedinjenih nacija epizode rekordnih suša na dobrom putu su da postanu normalne pojave. U Evropi,  jugoistočna Španija suočavala se ove jeseni sa istoriskim poplavama u kojima su -prema zvaničnim podacima-samo u zoni Valensije poginule 222 osobe. Pogodjeno stanovništvo kritikovalo je ostro haotičan način na koji su vlasti upravljale situacijom, počev sa zakasnelim upozorenjem na prirodne nepogode pa sve do kasnog upućivanja pomoći.

2024.bila je i godina 33 Letnjih olimpijskih igara,  najvećeg sportskog dogadjaja. Takmičenja u Parizu počela su posle kontroverznog svečanog otvaranja igara na Seni.  Glavni grad Francuske bio je domaćin Olimpijskih igara i 1900. i 1924. godine i posle Londona je druga prestonica koja je tri puta oganizovala Letnje olimpijske igre.  7. decembra u Parizu svetski lideri i obični ljudi učestvovali su na otvaranju čuvele katedrane Notre-Dame, restaurisane posle katrastrofalnog požara od pre pet godina.

Ne možemo završiti ovaj pregled glavnih spoljnopolitičkih dogadjaja 2024. a da se ne oprostimo od čuvenih medjunarodnih glumaca Alena Delona (Alain Delon) Anuke Eme (Anouk Aimee), Donalda Saterlenda (Donald Sutherland) ili Medji Smit (Maggie Smith), zatim književnika Ismaila Kadarea,  pevačice Fransoaz Ardi (Francoise Ardy) ili muzičara, kompozitora i producenta Kvinsi Djonsa (Quincy Jones).