Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (16.08.2025)

Ovu nedelju obeležio je dugo očekivani susret u petak, 15. avgusta, na Aljasci, između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina. Na stolu za razgovor – Ukrajina! U preambuli, u sredu, rumunski predsednik Nikušor Dan učestvovao je, u formatu video-konferencije, na sastanku „Koalicije dobre volje“, koja obuhvata države članice Evropske unije i NATO-a koje podržavaju Kijev u ratu koji je pokrenula Ruska Federacija. Predsednik je izjavio da su za Rumuniju transatlantska koordinacija i jedinstvo neophodni. Takođe je naglasio da je, kao sused sa najdužom kopnenom granicom sa Ukrajinom, način na koji se postiže mir izuzetno važan za Rumuniju, kao i za celu Evropu. „Budućnost i bezbednost našeg kontinenta, uključujući region Crnog mora, su u pitanju. Zato nam je potreban mir koji uzima u obzir interese Ukrajine i Evrope“, naglasio je Nikušor Dan. Ranije, u utorak, predsednik je obavio telefonski razgovor sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, u kojem je potvrdio podršku Rumunije pravednom i trajnom miru, koji se ne može izgraditi bez Ukrajine, bez poštovanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i bez slobodnog odlučivanja ukrajinskog naroda o svojoj budućnosti. Rumunski šef države je takođe uverio da će, zajedno sa evropskim i transatlantskim partnerima, nastaviti da podržava Ukrajinu za bezbednu, stabilnu i demokratsku budućnost u regionu. Istovremeno, Nikušor Dan je prihvatio poziv ukrajinskog predsednika da ove jeseni poseti Kijev.

Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 16.08.2025, 12:40

Ovu nedelju obeležio je dugo očekivani susret u petak, 15. avgusta, na Aljasci, između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina. Na stolu za razgovor – Ukrajina! U preambuli, u sredu, rumunski predsednik Nikušor Dan učestvovao je, u formatu video-konferencije, na sastanku „Koalicije dobre volje“, koja obuhvata države članice Evropske unije i NATO-a koje podržavaju Kijev u ratu koji je pokrenula Ruska Federacija. Predsednik je izjavio da su za Rumuniju transatlantska koordinacija i jedinstvo neophodni. Takođe je naglasio da je, kao sused sa najdužom kopnenom granicom sa Ukrajinom, način na koji se postiže mir izuzetno važan za Rumuniju, kao i za celu Evropu. „Budućnost i bezbednost našeg kontinenta, uključujući region Crnog mora, su u pitanju. Zato nam je potreban mir koji uzima u obzir interese Ukrajine i Evrope“, naglasio je Nikušor Dan. Ranije, u utorak, predsednik je obavio telefonski razgovor sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, u kojem je potvrdio podršku Rumunije pravednom i trajnom miru, koji se ne može izgraditi bez Ukrajine, bez poštovanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, i bez slobodnog odlučivanja ukrajinskog naroda o svojoj budućnosti. Rumunski šef države je takođe uverio da će, zajedno sa evropskim i transatlantskim partnerima, nastaviti da podržava Ukrajinu za bezbednu, stabilnu i demokratsku budućnost u regionu. Istovremeno, Nikušor Dan je prihvatio poziv ukrajinskog predsednika da ove jeseni poseti Kijev.

Rumunski deficit i spoljni dug nastavili su da rastu u prvih šest meseci ove godine. U tom kontekstu, vlada u Bukureštu traži nove načine da donese novac u budžet. Nakon prvog paketa mera štednje koji je stupio na snagu 1. avgusta, a koji već ozbiljno pogađa obične Rumune, izvršna vlast je u sredu – preko ministra finansija, Aleksandrua Nazarea – predstavila drugi paket koji se razmatra. Ministar je, između ostalog, predložio uvođenje poreza od 25 leja (oko 5 evra) za svaku pošiljku do 150 evra koja dolazi iz područja van Evropske unije. Procenjuje se da će ova mera doneti 1,3 milijarde leja (oko 260 miliona evra) državnom budžetu. Takođe ima za cilj da promeni paradigmu u pogledu načina na koji se tretiraju multinacionalne kompanije. Konkretnije, cilj je da se pređe sa poreza na promet na novi sistem oporezivanja repatrirane dobiti. S druge strane, takođe u sredu, premijer Ilije Boložan zatražio je od institucija podređenih vladi da predstave predloge za reorganizaciju, povećanje efikasnosti i indikatora učinka, kako bi, do kraja ovog meseca, izvršna vlast mogla da pripremi zakonski paket o reorganizaciji ovih struktura. U međuvremenu, nastavnici su nastavili proteste na ulicama, zahtevajući ukidanje fiskalno-budžetskih mera usmerenih na obrazovni sistem u ime istog smanjenja deficita. Posebno su nezadovoljni povećanjem radne norme i broja učenika u odeljenjima ili spajanjem nekih obrazovnih jedinica. Zaposleni u lokalnoj javnoj administraciji takođe su nezadovoljni, zbog najave smanjenja broja radnih mesta za 40 hiljada u ovoj oblasti.

Inflacija u Rumuniji je prošlog meseca porasla za preko 2% u poređenju sa junom i dostigla je 7,84%. Cene brzo rastu, što je potvrdio i Nacionalni institut za statistiku – hrana je u proseku bila skuplja za skoro 8%, usluge za preko 7%, a neprehrambena roba za više od 8%. Ukidanje šeme ograničenja cena energije i povećanje poreza na dodatu vrednost i akciza od 1. avgusta dovešće inflaciju do vrhunca od 9,7% u septembru – predvideo je na konferenciji za novinare guverner Narodne banke Mugur Iseresku. Tek pred kraj sledeće godine očekuje se da će ovaj pokazatelj pasti ispod 3,5%. Mugur Iseresku je, međutim, naglasio da, kako bi se izbegla recesija ove godine, usled mera fiskalne konsolidacije koje je najavila vlada, neophodno je ubrzati apsorpciju evropskih fondova.

Rumunija je već sedam meseci u Šengenu sa svojim kopnenim granicama, nakon što je ušla sa svojim vazdušnim i pomorskim granicama 31. marta 2024. godine. Ovo je prilika za Graničnu policiju da napravi bilans koji bi je opravdao u izjavi da Rumunija može da obezbedi bezbednost spoljnih granica Evropske unije, čak i bez fiksnih kontrola na granicama sa Mađarskom i Bugarskom. „Brzo smo se prilagodili, brzo reagovali i fokusirali se na zaštitu građana i podršku slobodnom kretanju.“ – saopštila je Granična policija. Prema njenim rečima, sprovedene su mere za nadoknadu nedostatka fiksnih kontrola, korišćenjem dronova, specijalnih operativnih vozila, termovizijskih kamera ili radarskih sistema za praćenje. Sprovedene su nasumične nenajavljene provere, stotine migranata i lica pod krivičnom istragom zbog krijumčarenja migranata sprečeno je da ilegalno pređe granicu, oduzete su stotine hiljada paklica švercovanih cigareta, otkrivena su vozila ukradena u Evropskoj uniji ili su oduzeti falsifikovani proizvodi. Nije nedostajalo međunarodne saradnje ili podrške. Zaključno, vreme čekanja na carini je smanjeno za građane i prevoznike, bez smanjenja nivoa kontrole i budnosti.

Rumunska obala se pripremila za najprometniji vikend letnje sezone, u kontekstu u kojem je verski praznik Uspenja Presvete Bogorodice, 15. avgusta, proglašen neradnim danom, ove godine pao u petak, što je prilika za planiranje mini-odmora. Pošto se 15. avgust tradicionalno obeležava i kao Dan rumunske mornarice, ove godine, na 165. godišnjicu, bile su zakazane posebne vodene i vazduhoplovne predstave u svim lukama i na Crnom moru i na Dunavu.