Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (03.05.2025)
Rumunski državljani sa pravom glasa koji žive i rade u inostranstvu imaju na raspolaganju tri dana da biraju predsednika Rumunije. 2. 3. i 4. maja Rumuni sa pravom glasa koji se trenutno nalaze u inostranstvu mogu da glasaju na jednom od 965 otvorenih glasačkih mesta.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 03.05.2025, 00:00
Rumunski državljani sa pravom glasa koji žive i rade u inostranstvu imaju na raspolaganju tri dana da biraju predsednika Rumunije. 2. 3. i 4. maja Rumuni sa pravom glasa koji se trenutno nalaze u inostranstvu mogu da glasaju na jednom od 965 otvorenih glasačkih mesta. U Italiji je otvoreno 161 glasačko mesto, u Španiji 147, Velikoj Britaniji 108, Francuskoj i Monaku 69, u Republici Moldaviji 64, u SAD 50, Belgiji 29 i Holandiji 23. Istovremeno, Stalna izborna komisija javlja da je odobreno 6085 zahteva za dopisno glasanje. Najveći broj zahteva registrovan je u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Francuskoj, SAD, Italiji i Španiji. U Rumuniji prvi krug predsedničkih izbora održava se 4. maja, a drugi krug dve nedelje kasnije.
Rumunskom ministru odbrane Andjelu Tilvaru poveren je mandat da u pregovorima i tehničkim razgovorima o pripremama Samita Severnoatlanskog saveza u Hagu u ime Rumunije preuzme obavezu za etapno povečanje budžeta odbrane do 2030. godine, saopštio je vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan posle sednice Vrhovnog saveta odbrane zemlje, na kojoj je doneta odluka o uzimanju kredita koji Evropska komisija stavlja na raspolaganju članicama Unije za dodatno opremanje vojske. Boložan je kazao da na ovaj način Rumunija može da osigura bezbednost i zajedno sa evropskim partnerima, doprinese odbrani Evrope. Kredit Evropske komisije je veoma povoljan i omogućuje Rumuniji poboljšanje vojnih kapaciteta i istovremeno ne optečuje nacionalni budžet, objasnio je Ilije Boložan. Vrhovni savet odbrane zemlje usvojio je i Nacionalni plan vojne mobilnosti, koji izmedju ostaog predvidja gradnju jednog mosta na Dunavu. Rumunija je pristupila novom severno-južnom koridoru mobilnosti.
Na samitu Inicijative tri mora u Varšavi, vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan je naglasio da je za Rumuniju projekat Via Karpatija veoma važan i objasnio da su rumunske vlasti raspisale tendere za pojedine deonice ovog projekta. Via Karpatija je mreža ekspresnih puteva i autoputeva koji povezuju sever Evrope, od Baltičkog mora do juga, do Crnog moru preko Rumunije i Jadranskog mora preko Balkana. Po oceni Boložanua, Inicijativa tri Mora dobija na važnosti zbog svoje važne konekcije, zona ima ogroman potencijal i Rumunija, zahvaljujući geografskom položaju i ekonomskom kapacitetu, može da odigra važnu ulogu. Vršilac dužnosti predsednika Rumunije je podsetio da plan o izgradnji 3. i 4. reaktora nukelarne centrale Černavoda napreduje i da se u eksploataciji prirodnog gasa u Crnom moru strateški projekat ,,Neptun Deep nastavlja i da je veoma važan za energetsku bezbednost regiona.
Rumunija će imati novi raketni sistem Patriot umesto sistema koji je isporučen Ukrajini u septembru prošle godine. Ministarstvo odbrane u Bukureštu pozdravio je odluku Stejt departmenta o prodaji američkog sistema Rumuniji koji se sastoji od jednog radara, dva lansera i jednu komandnu jedinicu. Antiraletni sistem košta 260 miliona dolara i finansiraće se inostranim nepovratnim sredstvima. Sistem Patriot može da presretne i osujeti razne vazdušne napade, uključujuci balističke rakete. Sistem će istovremeno omogućiti Rumuniji pojačanu odbranu u zoni Crnog mora. U Briselu ministar odbrane Andjel Tiulvar je razgovarao sa evropskim komesarom za odbranu Andrijusom Kubiliusom o pripremama Rumunije za odbranu i o intenzifikaciji evropske industrijske saradnje.
Senat Rumunije iglasao je u sredu zahtev za utvrdjivanje političke odgovornosti ministarke rada Simone Bukure-Opresku. Za vreme razmatranja ove inicijative opozicione stranke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) predstavnici opozicije su kritikovali penzijski sistem koji favorizuje socijalnu nejednakost. Ministarka je izjavila da je budžet socijalnog osiguranja ove godine veći za 4 miliarde evra u odnosu na prethodnu godinu i optužio pokretače inicijative za dezinformisanje. Sa druge strane rumunski senatori su odložili razmatranje Nacrta zakona o penzionisanju pravobranilaca. U usvojenoj varijanti u Poslaničkom domu, Nacrt predvidja da od 1. Januara 2026.godine pravobranilac stiče pravo na starosnu penziju kada navrši od 65 godina života i da njegova penzija ne može da bude veća od poslednjeg ličnog dohotka. Od usvajanja Nacrta zavisi deblokada treće tranše finansiranja Nacionalnog programa oporavka i otpornosti.
U Bukureštu je u utorak održano devetnajsto izdanje Nagrada Gopo za najbolja filmska ostvarenja. Film ,,Nova godina koja nije došla’’, reditelja Bogdana Murešanua, osvojio je Veliku nagradu ovogodišnjeg izdanja. Film je osvojio više nagrada, za režiju, najbolju glavnu musku i žensku ulogu, za najbolji ton i najbolji scenario. Reditelju Danu Pici dodeljena je nagrada za celokupno ostvarenje. Nagrade za celokupno ostvarenje dodeljene su i grumici Joani Pavelesku i glumcu Florinu Mihajleskuu jednom od najtalentovanijih direktora fotografije.
