Pregled glavnih-društveno političkih dogadjaja nedelje ( 16.05.2026)

Saveznici iz Formata Bukurešt9 (B9) i nordijskih zemalja osudjuju rusku vojnu agresiju na Ukrajinu i zalažu se pravedan i trajan mir u skladu sa medjunarodnim pravom i na bazi solidnih i kredibilnih bezbednosnih garancija, navodi se u Zajedničkoj deklaraciji koju su potpisali prisutni lideri na Samitu u Bukureštu, kojim su presedavali predsednici Rumunije i Poljske Nikušor Dan i Karol Navrocki.

Ştefan Stoica, 16.05.2026, 00:00

Saveznici iz Formata Bukurešt9 (B9) i nordijskih zemalja osudjuju rusku vojnu agresiju na Ukrajinu i zalažu se pravedan i trajan mir u skladu sa medjunarodnim pravom i na bazi solidnih i kredibilnih bezbednosnih garancija, navodi se u Zajedničkoj deklaraciji koju su potpisali prisutni lideri na Samitu u Bukureštu, kojim su presedavali predsednici Rumunije i Poljske Nikušor Dan i Karol Navrocki. Samit je potvrdio zajednički angažman za jačanjue saradnje u oblastima bezbednosti i odbrane na celom istočnom krilu NATO-a i neprekidnoj strateškoj liniji od Crnog do Baltičkog mora, nordijskih i artičkih zona kao i odlučnost da se promovisanjem jedne jače Evrope u jednu jaču Alijansu stvori NATO 3.0. ,,Transatlanska veza ostaje kičma naše kolektivne odbrane’’, navodi se u Deklaraciji u kojoj se, izmedju ostalog, ističe spremnost za doprinos kolektivnoj odbrani. Potpisnici deklaracije naglasili su da Rusija ostaje najdirektnija i najveća pretnja za bezbednost saveznika i to na duži rok. Odluke koje smo doneli tiču se poštovanja preuzetih obaveza o dodatnim izdacima za vojne potrebe i pretvaranje ovih fondova u kapacitete koji će dorinositi većoj spremnosti za odgovore na pretnje i uravnotežnje izdataka izmedju evropskih država i SAD, naglasio je predsednik Nikušor Dan. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je izjavio da je potrebno da se odbrani istočno ktilo Alijanse, u situaciji u kojoj je Rusija i dalje dugoročna pretnja po bezbednost zemalja članica. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je istakao da saveznici treba da preduzmu potrebne mere da se Rusiji onemogući domonacija i destabilizacija suseda.

Rumunija i Poljska treba da konsoliduju vojnu saradnju unutar NATO-a kao i Evropske unije, zaključak je razgovora predsednika Rumunije i Poljske Nikušora Dana i Karola Navrockog dan pre održavanja Samita B9. Poljska je strateški partner Rumunije, izjavio je predsednik Dan. Sa svoje strane predsednik Navrocki je naglasio da su Varšava i Bukurešt najvažniji centri strateškog odgovora NATO-a na isto;nom krilu alijanse.

Vršilac dužnosti predsednika vlade Rumunije Ilije Boložan izrazio je u utorak, tokom susreta sa predsednikom Parlamenta Republike Moldavije Igorom Grosuom u Bukureštu, punu podršku Vlade Rumunije pristupnom procesu Republike Moldavije Evropskoj uniji. Premijer je naglasio da se saradnja Rumunije i Repunblike Moldavije odvija u izuzetnoj dinamici i da se bazira na zajedničkom jeziku, istoriji i kulturi kao i na političkom dijalogu i sektorskoj saradnji. Igor Grosu je izrazio zahvalnost Rumuniji na doslednoj i multilateralnoj pomoći i naglasio poseban značaj efektivnog početka pristupnih pregovora u najkraćem mogućem roku.

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta, Rununija je u prva tri meseca tekuće godine zabeležila privredni pad od 1,7% u odnosu na isti period 2025. godine i od 0,2% u odnosu na prethodno tromesečje. Ekonomski pad zabeležen je i na kraju prošle godine tako da su dva uzastona tromesečja dovela do tehničke recesije. Lošu vest dopunio je i podatak da je stopa inflacije povećana sa 9,87% u martu na 10, 71% u aprilu. Najveći doprinos povećanju inflacije dali su energija, kirije, gorivo i kafa. Posle ove loše vesti stigla je i jedan dobra. Zahtev za isplatu broj 4 u visini od 2,62 miliarde evra, koji je izmedju ostalog predveo složene reforme u šumarstvu, digitalizaciji i korigovanju fiskalnog okvira, odobren je bez finansijskih korekcija, a stepen implementacije Nacionalnog plana oporavka i otpornosti premašio je 60%.

Nezvanično predsednik Rumunije Nikušor Dan vodio je  razgovare sa liderima političkih partija o prevazilaženju političke krize, ali zvanični razgovori održaće se u ponedeljak, 18 maja, dve nedelje nakon izglasavanja nepoverenja kabinetu Bolonažanua. Formiranje jedne stabilne parlamentarne večine još se ne nazire, jer su Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija spasite Rumuniju (USR) donele odluku da saradjuju medjusobno i isključe svaku mogučnost dalje saradnje sa Socijaldemokratskom partijom (PSD), do nedavno stranke vladajuće koalicije, nakon udružiuvanja ove stranke sa nacionalistima i izglasavanje nepoverenja vladi. Socijaldemokrati kažu da ne žele nacionalističku Alijansu za ujedinjenje Rumuna u vladu, a ni Alijansa ne želi u voadu.  Ni predsednik Rumunije ne želi nacionaliste u vladu i zalaže se za jednu ,,prozapadne vladu’’, formulu koju predsednik želi da nametne i mnogi se sa pravom pitaju zbog čega se zalaže za ,,prozapadnu’’ a ne ,,proevropsku vladu’’. Postoji i varijanta tehničkog premijera koji bi predvodio političku vladu.  Iz iskustva je poznato da ova vrsta vlade nije postigla dobre rezultate.

Rumunska teniserka Sorana Krstea, teniska veteranka, izgubila je u četvrtak u polufinalu mastersa u Rimu sa ukupnim nagradnim fondom od 7,2 miliona evra, od Amerikanke Koko Gof rezultatom 0-2, po setovima 4-6, 3-6. ,, Ambicije i snovi nemaju rok upotrebe’’, izjavila je u utorak Sorana Krstea posle pobede nad Letonkom Jelenom Ostapoenko i plasmana u polufinale mastersa u Rimu. 36-godišnja Sorana Krstea dokazala je da godine nisu preopreka za postizanje dobrih rezultata. Na mastersu u Rimu Krstea je pobedila Nemicu Tatjanu Maria sa 6-2, 6-0, Beloruskinju Arinu Sabalenku sa 2-6, 6-3, 7-5, Čehinju Lindu Noskovu sa 6-2, 6-4 i Letonku Elenu Ostapenko sa 6-1, 7-6.