Pregled glavnih drustveno-politickih dogadjaja nedelje (19.07.2025)
Inicijativa 131. rumunskog poslanika i senatora za glasavanje o nepoverenju vladi Rumunije odbačena je u Parlamentu zemlje. Zakon o štednji, za koji je vlada preuzela odgovornost, stupiće na snagu 1. avgusta, pod uslovom da Ustavni sud potvrdi ustavnost zakonske inicijative.
Mircea Mihai, 19.07.2025, 00:00
Pregled glavnih drustveno-politickih dogadjaja nedelje (19.07.2025)
Inicijativa 131. rumunskog poslanika i senatora za glasavanje o nepoverenju vladi Rumunije odbačena je u Parlamentu zemlje. Zakon o štednji, za koji je vlada preuzela odgovornost, stupiće na snagu 1. avgusta, pod uslovom da Ustavni sud potvrdi ustavnost zakonske inicijative. Glavne mere koje će stupiti na snagu u avgustu predvidjaju povećanje pdv-a, reorganizaciju sistema dodeljivanja školskih stipendija, povećanje akciza na alkohol, dunavske proizvode i gorivo i obavezan doprinos za zdravstveno osiguranje za penzionere se primanjima većih od 600 evra. Od sledeće godine povećaće se porezi na dodatne profite banaka i na dobitake od igara na sreću. Penzije i plate u javnom sektoru ostaju zamrznute i sledeće godine i ograničavaju se i nova zapošljavanja i razni dodaci. Premijer Ilije Boložan je objasnio da su sve ove mere neophodne za oporavak budžetskog deficita. Premijer je naglasio da Rumunija stiće solidnije poverenje na medjunarodnom tržištu i da se kamate na kredite smanjuju. Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), pokretač inicijative za glasanje o nepoverenju vladi, obratila se Ustavnom sudu sa zahtevom za utvrdjivanje ustavnosti prvog paketa mera. Ustvni sud će zahtev Alijanse za ujedinjenje Rumuna razmatrati 22. jula. Najpogodjenije kategorije stanovništva novim paketom mera organizovale su ulične proteste.
Ustavni sud Rumunije promenio je sastav i premirerno na čelu ima jednu ženu. Bivši predsednik države Klaus Johanis imenovao je 2019. godine Siminu Tanasesku za sudiju Ustavnog suda. Tanasesku je izabrana za predsednicu Ustavnog suda jednoglasnom odlukom ustavnih sudija. Nove sudije Ustavnog suda su na predlog predsednika Nikušora Dana univerzitetski profesor i rukovodilac doktorskih radova na Pravnom fakultetu ,,Babeš-Bolijaj’’ u Kluž-Napoki Dačijan Kosmin Dragoš, a na predlog oba doma Parlamenta Mihaj Busujok, bivši predsednik Revizorskog suda, i Čaba Astaloš, bivši predsednik Nacionalnog saveta za suzbijanje diskriminacije. Prva odluka Ustavnog suda u novom sastavu odnosila se na zahtev predsednika Nikušora Dana u vezi sa Zakonom o merama za suzbijanje antisemitizma i ksenofobije. Šef države je ocenio da zakon ne poštuje pojedine norme i principe solidarnosti, da nije jasan naročito kada se radi o pojmovima legionar i fašista i da ostavlja prostor proizvoljnim odlukama pravosudnih organa kada interpretiraju i primenjuju ove pojmove. Ustavni sud je zaključio da je zakon jasan, precizan i predvidljiv i da brani najvažnije vrednosti demokratskog društva, dostojanstvo ljudskog bića i puno poštovanje prava i osnovnih sloboda.
Projekti vredni oko 6,3 miliarde evra ne mogu se realizovati do avgusta 2026. godine, tako da će biti eliminisani iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti, saopštio je ministar za investicije i evropske projekte Dragoš Paslaru. Paslaru je naglasio da Rumunija do kraja tekuće godije treba da dostavi Evropskoj komisiji korigovanu formu Nacionalnog programa oporavka i otpornosti. Predstavjajući zaključke skupa Medjuministarstkog komiteta za koordinaciju Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Paslaru se odnosio i na detaljie pregovora vodjenih u ovom periodu kako bi Brisel prihvatio predloge rumunskih vlasti. Paslaru je dao uveravanja da Rumunija neće izgubiti nijedan evro iz nepovratnih fondova. Potrebne su male izmene, ali ne postoji opasnost od neispunjavanja ovih projekata do avgusta 2026. godine. Fondovi namenjeni Rumuniji za implementaciju Nacionalnog programa oporavka i otpornosti vredni su 28,5 miliardi evra. Od ovog iznosa Rumunija je privukla 10,74 miliarde.
Vlasti u Bukureštu analizirale su izmenjeni program o nabavci novih vozila. Ministarstvo za zaštitu čovekove sredine saopštilo je da se Programa zamena starih vozila novim za fizička lica obnavlja ali sa mnajim budžetom, od svega 40 miliona evra. Dijana Buzojanu resorna ministarka objasnila je da je potreban novi pristup i ne samo prema dodeljivanju vaučera. Ministarka je izjavila da glavna vizija treba da se koncentriše na smannejne zagadjenja. Program zamena starih vozila novim startovao je 2005. godine i njen glavni cilj je nabavka električih vozila.
