Prioriteti Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (03.06.2021)

Koaliciona desno-centristička vlada u Bukureštu predstavila je za javnost, 2. juna, Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR), sa oko 1.200 stranica, koji je dostavila Evropskoj komisiji, a koji sadrži osnovne mere na čijoj bazi Rumunija treba da privući otprilike 29 milijardi evra. Novac, u obliku subvencija i kredita, deo je opširnog plana u visini od oko 672 milijarde evra, koji je Brisel zamislio da bi sve zemlje članice Unije uklonile ekonomske posledice pandemije kovida-19. Od oko 29 milijardi evra, koliko je predvidjeno za Rumuniju, vlasti u Bukureštu žele da u roku od pet godina izgrade preko 400 kilometara autoputeva, stotine školskih ustanova i obdaništa i obnove desetine bolnica. Inače, Saobraćaj, Obrazovanje i Zdravstvo primiće najviše fondova, ali iz Plana ne izostaju ni projekti za životnu sredinu, koji predvidjaju pošumljavanja i bolji menadžment otpadima. Premijer Florin Kacu je precizirao da zajmovi koje će uzeti Rumunija posredstvom Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije biće upotrebljeni samo za investicije: Mi bismo svakako uzeli kredite da bi investirali u Rumuniju. Potrebni su nam autoputevi, bolnice i škole, a zajmovi koje ćemo uzeti posredstvom Plana imaju mnogo nižu kamatu, nešto više od 0%, koliko iznosi kamata pod kojom novac pozajmljuju Nemačka, Špania, Italija iz evrozone. Dakle, za Rumuniju, je veoma dobro što može uzeti novac za ovu kamatu i moćićemo da investiramo, precizirao je Florin Kacu.

Roxana Vasile, 03.06.2021, 16:55

Koaliciona desno-centristička vlada u Bukureštu predstavila je za javnost, 2. juna, Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR), sa oko 1.200 stranica, koji je dostavila Evropskoj komisiji, a koji sadrži osnovne mere na čijoj bazi Rumunija treba da privući otprilike 29 milijardi evra. Novac, u obliku subvencija i kredita, deo je opširnog plana u visini od oko 672 milijarde evra, koji je Brisel zamislio da bi sve zemlje članice Unije uklonile ekonomske posledice pandemije kovida-19. Od oko 29 milijardi evra, koliko je predvidjeno za Rumuniju, vlasti u Bukureštu žele da u roku od pet godina izgrade preko 400 kilometara autoputeva, stotine školskih ustanova i obdaništa i obnove desetine bolnica. Inače, Saobraćaj, Obrazovanje i Zdravstvo primiće najviše fondova, ali iz Plana ne izostaju ni projekti za životnu sredinu, koji predvidjaju pošumljavanja i bolji menadžment otpadima. Premijer Florin Kacu je precizirao da zajmovi koje će uzeti Rumunija posredstvom Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije biće upotrebljeni samo za investicije: Mi bismo svakako uzeli kredite da bi investirali u Rumuniju. Potrebni su nam autoputevi, bolnice i škole, a zajmovi koje ćemo uzeti posredstvom Plana imaju mnogo nižu kamatu, nešto više od 0%, koliko iznosi kamata pod kojom novac pozajmljuju Nemačka, Špania, Italija iz evrozone. Dakle, za Rumuniju, je veoma dobro što može uzeti novac za ovu kamatu i moćićemo da investiramo, precizirao je Florin Kacu.

Vicepremijeri Dan Barna i Kelemen Hunor naglasili su da će ključni sektori biti znatno transformisani, a sve zajednice, bez obzira na region u kojem se nalaze, uravnoteženo i korektno podržane.

Lučijan Romaškanu, port parol opozicione Socijaldemokratske partije (PSD), tvrdi da projekti uključeni u Nacionalni plan oporavka i rezilijencije vodiće do novih neravnoteža: “Nemamo projekte za železničke magistrale, za navodnjavanje ili gas, a ovo osudjuje Rumuniju na nerazvijenost i neuravnotežen razvoj, u trenutku u kojem bismo mogli promeniti sliku zemlje sa ovim novcem, kaže predstavnik socijaldemokrata.

Nacionalni plan oporavka i rezilijencije sadrži i reforme penzija, pravosudja, državnih kompanija i platnog sistema u javnom sektoru. Dok vlada ističe da želi novo obračunavanje penzija i povećanje onih malih, Socijaldemokratska partija govori o povećanju starosne granice za penzionisanje, o merama štednje i zamrzavanju prihoda. Ovi poslednji smatraju da siromaštvo Rumuna i pad životnog standarda su jedine izvesnosti Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije. Prema izjavama ministra za evropske investicije i projekte, Kristijana Gine, Bukurešt očekuje u narednom periodu zvaničnu procenu Plana od strane Brisela, te zatim njegovo krajnje odobrenje. Od onog trenutka, način na koji će biti primenjen Nacionalni plan biće isključivo zadatak Rumunije.