Pristup Rumunije Šengenu ide pravim putem?
Glavni spoljnopolitički cilj, pridruživanje zemlje Šengenu je već dugi niz godina na listi obaveza Bukurešta. Uverena da, kada se ispune tehnički kriterijumi, prijem treba da bude obična formalnost, Rumunija je svoj domaći zadatak uradila veoma dobro i na vreme, tako da je u martu 2011. godine, kada je bilo predviđeno pristupanje, ispunila sve uslove.Medjutim, pristupanje Rumunije u evropsku zonu slobodnog kretanja tada je odloženo, ali i u više navrata kasnije, zbog protivljenja nekoliko zemalja, koje su svoju odluku argumentovale povezivanjem prijema Šengena sa Mehanizmom saradnje i verifikacije, uprkos preporukama za prijem koje je formulisala Evropska komisija.
Corina Cristea, 11.10.2022, 12:17
Glavni spoljnopolitički cilj, pridruživanje zemlje Šengenu je već dugi niz godina na listi obaveza Bukurešta. Uverena da, kada se ispune tehnički kriterijumi, prijem treba da bude obična formalnost, Rumunija je svoj domaći zadatak uradila veoma dobro i na vreme, tako da je u martu 2011. godine, kada je bilo predviđeno pristupanje, ispunila sve uslove.Medjutim, pristupanje Rumunije u evropsku zonu slobodnog kretanja tada je odloženo, ali i u više navrata kasnije, zbog protivljenja nekoliko zemalja, koje su svoju odluku argumentovale povezivanjem prijema Šengena sa Mehanizmom saradnje i verifikacije, uprkos preporukama za prijem koje je formulisala Evropska komisija.
Sada je tema ponovo vruća, a izgleda da su šanse Rumunije da konačno dobije pozitivno mišljenje veće nego ikada. To je vrlo jasno izrazila Nemačka, preko kancelara Olafa Šolca, ali i političke grupe u Evropskom parlamentu, gde su samo dva poslanika, ekstremno desničarske grupe Identitet i demokratija, protivila prijemu Rumunije i Bugarske.
Na nedavnoj debati u Evropskom parlamentu, češko predsedavanje Savetom Evropske unije izrazilo je nadu da će na zimskom zasedanju u decembru, postići jednoglasnost za pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru. Rumunija je već pokazala šta je trebalo, uključujući i praktičan način u ovim nemirnim vremenima, način na koji upravlja graničnom situacijom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu. Da se stvari kreću u dobrom pravcu govori i poseta koju je ovih dana obavio tim eksperata Evropske komisije, koji je izvršio proveru spremnosti Rumunije i Bugarske za ulazak u šengenski prostor. Evropski inspektori prate kako se sprovode granične kontrole, politiku azila i povratka migranata, kao i u kojoj meri je osoblje obučeno po pravilima evropskog prostora slobodnog kretanja.
Pristupanje Šengenu bilo je i tema sastanka premijera Nikolaja Ćuke sa rumunskim poslanicima iz vladajuće koalicije PNL-PSD-UDMR. Oni su ga uverili u podršku važnih grupa u Evropskom forumu za rezoluciju sledeće nedelje o pristupanju Rumunije i Bugarske Šengenu.
U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Lućijan Bode zatražio je od političara da sklope primirje i sarađuju kako bi Rumunija 1. januara bila primljena u evropsku zonu slobodnog kretanja. On je to izjavio u Buzauu (jug), na otvaranju novog paviljona Šengenskog multifunkcionalnog centra za obuku, gde je obučeno hiljade specijalista.
U kontekstu priprema za pristupanje, očekuje se da će premijer Holandije Mark Rute, u sredu, doputovati u Rumuniji, gde će imati sastanak sa predsednikom Klausom Johanisom. Poslednjih godina Holandija je jedina zemlja koja se protivila pristupanju Rumunije šengenskom prostoru.
