Promena strukture školske godine (24.03.2021)
Zanemareno, već godinama, kao i zdravstveni sistem, rumunsko obrazovanje ozbiljno je pogodjeno posledicama izazvane pandemijom KOVIDA-19. Obrazovni sistem je postao žrtva nedovoljnog finansiranja i nedostatka vizije nekih ministara koji su bili zaduženi i rukovodili ovom oblašću. Novi koronavirus je samo pogoršao već postojeće probleme škola. Za razliku od drugih evropskih zemalja, Rumunija je odlučila da drži decu kod kuće gotovo godinu dana i da se nastava održava online, sistem koji su učenici, nastavnici i roditelji otkrili ovom prilikom, otuda i nedostaci svojstveni takvom pristupu.
Roxana Vasile, 24.03.2021, 13:13
Zanemareno, već godinama, kao i zdravstveni sistem, rumunsko obrazovanje ozbiljno je pogodjeno posledicama izazvane pandemijom KOVIDA-19. Obrazovni sistem je postao žrtva nedovoljnog finansiranja i nedostatka vizije nekih ministara koji su bili zaduženi i rukovodili ovom oblašću. Novi koronavirus je samo pogoršao već postojeće probleme škola. Za razliku od drugih evropskih zemalja, Rumunija je odlučila da drži decu kod kuće gotovo godinu dana i da se nastava održava online, sistem koji su učenici, nastavnici i roditelji otkrili ovom prilikom, otuda i nedostaci svojstveni takvom pristupu.
Mnogo je onih koji su se oglašavali da je obrazovanje pomoću računara zamorno, neefikasno i dugoročno neodrživo. Zabrinjavajuća je bila situacija mnogih učenika, posebno u defavorizovanim sredinama, koji uopšte nisu imali pristup obrazovanju zbog jednostavne činjenice da nisu imali kompjutere, tablete ili internet. Prethodna ministarka prosvete Monika Anisije zalagala se za online nastavu, ali sadašnji ministar stvari vidi drugačije: u nedavnom intervjuu za Radio Rumuniju Sorin Kampeanu priznao je da rumunsko obrazovanje iz mnogih perspektiva nije pripremljeno za potpuno funkcionisanje u virtualnom prostoru i tvrdi da škole treba zatvoriti poslednje, osim ako to ne zahteva epidemiološka situacija. “Škola je bitan element. Odsustvo iz škole generiše puno gubitaka na svim nivoima”-rekao je Sorin Kampeanu.
Medjutim, fizički otvorene 8. februara, nakon skoro godinu dana online aktivnosti, škole rizikuju da, ponovo, zatvore svoja vrata u kontekstu trećeg talasa pandemije. Da bi se izbegao takav scenario, ministar prosvete je predložio da se prolećni raspust produži tako da obuhvati i katolički i pravoslavni Uskrs. Učenici će ostati kod kuće mesec dana, od 2. aprila do 4. maja, u periodu kada se predvidja novi vrhunac infekcije. Drugim rečima, za učenike, osim onih koji su u završnim godinama, drugi semestar će se završiti kasnije, 2. jula umesto 18. juna. Nacionalni ispit za prelazak u deveti razred srednje škole biće odložen i održaće su izmedju 5. i 8. jula.
Za razliku od Nacionalnog ispita, datum polaganja Velike mature ostaje nepromenjen, odnosno pisani testovi će se odvijati uz fizičko prisustvo izmedju 28. juna i 1. jula, da bi se prijemni ispit za visoko obrazovanje održati kao obično, leti. Škole će i dalje biti otvorene u lokalitetima u kojima je stopa infekcije 6 na 1.000 stanovnika, a prelazak na online nastavu biće odlučen samo nakon uspostavljanja karantina u tim oblastima.
