Rasprave o krivičnim zakonima (20.04.2018
Bogdan Matei, 20.04.2018, 12:49
Deklarisani cilj Specijalne parlamentarne komisije je uskladjivanje odredaba Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku sa odlukama Ustavnog suda Rumunije, Evropskog suda za ljudska prava i Evropske direktive. Predloženim izmenama predvidjaju se rok od šest meseci za oslobadjanje odgovornosti osobe koja je dala mito, ako se samovoljno prijavi policiji. U slučaju korupcije i zloupotrebe službenog položaja dodaje se odredba koja predvidja da će se javni službenik osuditi samo ako je delovao namerno. Najkontroverzniji predlozi tiču se smanjenja roka za uslovno oslobadjanje zatvora od 9 meseci za 50% a za starije osobe na jednu trećinu kazne, eliminisanje krivičnog dela zbog nemara u vršenju službene dužnosti ili eliminisanje proširene konfiskacije za nezakonito stečenu dobit pre 2012. godine.
Bivši ministar sudstva, poslanik Nacionalne liberalne partije (PNL) Katalin Predoju kaže da predloge za koje se zalaže vladajuća koalicija Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) vode prekomernoj relaksaciji krivične politike:,,Mislim na odredjene odredbe koje favorizuju krivična dela, posebno član o zloupotrebi službenog polozaja i zloupotrebI uticaja. Jasno se može videti da su ove odredbe napravljene za pojedine ljude koji treba da odgovaraju pred sudskim instancama za krivična dela.’’
Replicirajući, Predsednik Specijalne komisije, socijal-demokrata Florin Jordake, bivši ministar sudstva, kaŽe da nijedan zakon nije napravljen posebno za nekoga i da će završna forma novih krivičnih zakona biti rezultat transparentne rasprave:,,Mi smo izašli sa predlozima. Ovi predlozi koji su sada na javnoj raspravi biće bez sumnje korigovani na predlog profesionalnih asocijacija i pravnih univerziteta.’’
Predsednik Rumunije Klaus Johanis nije ubedjen u argumente vladajuće levice i kritikuje amandmane na krivične zakone: ,,Pojedine izmene su potrebne, jer to nalažu modernizacija zakonodavstva, uskladjivanje sa odlukama Ustavnog suda i evropsko zakonodavstvo. Drugi predlozi su neprihvatljivi. Neprihvatljivo je da pojedine izmene favorizuju osobe koje obavljaju funkcije odlučivanja i u Parlamentu.’’
Predsednik je aludirao na predsednika oba doma parlamenta, lidera liberal-demokrata Kalina Popeskua Taričanua i lidera socijal-demokrata Liviua Dragnju, koji treba da odgovaraju pred sudom. Ni pojedini komentatori ne kriju zabrinutost nakon što su izmene zakona pravosudja, tačnije status pravobranilaca, sudska organizacija, funkcionisanje Visokog saveta Sudstva (CSM), na predlog iste komisije, izazvale najmasovnije ulične proteste u postkomunističkoj istoriji Rumunije.
