Reakcije na fiskalne mere koje je najavila vlada (04.07.2025)

Dok vlada tvrdi da su najavljene nepopularne mere apsolutno neophodne, oni koji su pogođeni prete štrajkovima.

Dragana Diamandi, 04.07.2025, 11:35

Kombinacija povećanja poreza i smanjenja potrošnje, primenjena barem do kraja sledeće godine, je recept kojim vlada u Bukureštu želi da izvuče Rumuniju iz komplikovane finansijske situacije u kojoj se nalazi, obeležene veoma velikim budžetskim deficitom. Podaci pokazuju da je, od 2021. do danas, budžetska potrošnja povećana za 43%, a javni dug se približava cifri od 1.100 milijardi leja (oko 220 milijardi evra), odnosno 58% BDP-a. Oporavak je naš imperativ, kažu rumunske vlasti, i od toga zavisi izbegavanje smanjenja rejtinga zemlje od strane rejting agencija u zonu koja se ne preporučuje za investicije. Rumunija ne može sebi da priušti ulazak u kategoriju ,,junk’’, jer bi Bukureš bio primoran da pozajmi novac sa visokim kamatama. Prvi paket mera usmeren na ispravljanje prekomernog deficita, a za koji je vlada odlučila da preuzme odgovornost u Parlamentu, uključuje, između ostalog, dva praga PDV-a, od 11 i 21%, odnosno, povećanje akciza na cigarete, alkohol i gorivo, plaćanje zdravstvenog osiguranja za osobe sa penzijama preko 3.000 leja (600 evra), povećanje za dva časa didaktičke norme i smanjenje iznosa isplaćenih za bolovanje zbog uobičajenih bolesti, dodatni porez na dobit banaka i najmanje 30% na dobitke od kockanja, ali i ograničenje broja zaposlenih u javnom sektoru koji će dobijati vaučere za odmor. Predvidljivo, mere su izazvale nezadovoljstvo među pogođenima, od kojih su mnogi već pribegli spontanim protestima nakon što je vlada odlučila da ograniči povećanja. Dijalog od četvrtka između glavnih sindikalnih konfederacija i premijera Ilije Boložana nije imao, bar za sada, efekat koji su očekivali predstavnici zaposlenih. Oni su signalizirali da su fiskalne mere za smanjenje budžetskog deficita usmerene samo na zaposlene i penzionere i da će, bez ravnomerne raspodele napora za ograničavanje potrošnje, biti sve više društvenih sukoba. Postoji rizik da dođe do povećanja sive ekonomije i, naravno, da se zatvore određeni poslovi koji više neće biti profitabilni, kažu poslovni ljudi. Iz opozicije, Alijansa za ujedinjenje Rumuna smatra da će mere koje je vlada najavila izazvati šok za privredu. Kao alternativu, AUR predlaže, između ostalog, hitnu reformu političkog sistema, smanjenje broja parlamentaraca, smanjenje budžetske potrošnje za 15% na dve godine i prestanak finansijskog i logističkog doprinosa Rumunije nastavku rata u Ukrajini. Primoran da osmisli nepopularna rešenja i odlučan da budžetski sistem dovede u red, premijer kaže da će do kraja ovog meseca biti usvojene i druge mere vezane za posebne penzije, državne institucije – kroz smanjenje potrošnje i reorganizacije, i državna preduzeća – čije će subvencije biti smanjene, a koje moraju efikasno trošiti i biti efikasne.