Rezolucija Evropskog parlamenta o Rumunskoj revoluciji ( 20.12.2019)
Evropski parlament je u četvrtak na sednici u Strazburgu velikom većinom glasova usvojio Rezoluciju o obeležavanju tridesetogodišnjice antikomunističke revolucije u Rumuniji. Evropsko zakonodavno telo je prvi put zvanično zauzelo stav prema ovim dogadjajima koji su promenili sudbinu stanovnika Rumunije. U tekstu koji je upućen na razmatranje u ponedeljak, evropski poslanici su naglasili da su u Rumunskoj revoluciji poginule 1142 osobe, preko 3000 je ranjeno, a nekoliko stotina nezakonito privedeno i zlostavljeno. U skladu sa rezolucijom, Evropski parlament odaje posebnu počast žrtvama revolucije i porodicama poginulih sa napomenom da su tadašnje žrtve omogučile prelazak Rumunije na demokratiju, pravnu državu, tržišnu privredu i integraciju u Severoatlansku alijansu 2004. godine i Evropsku uniju 2007.
Bogdan Matei, 20.12.2019, 19:01
Evropski parlament je u četvrtak na sednici u Strazburgu velikom većinom glasova usvojio Rezoluciju o obeležavanju tridesetogodišnjice antikomunističke revolucije u Rumuniji. Evropsko zakonodavno telo je prvi put zvanično zauzelo stav prema ovim dogadjajima koji su promenili sudbinu stanovnika Rumunije. U tekstu koji je upućen na razmatranje u ponedeljak, evropski poslanici su naglasili da su u Rumunskoj revoluciji poginule 1142 osobe, preko 3000 je ranjeno, a nekoliko stotina nezakonito privedeno i zlostavljeno. U skladu sa rezolucijom, Evropski parlament odaje posebnu počast žrtvama revolucije i porodicama poginulih sa napomenom da su tadašnje žrtve omogučile prelazak Rumunije na demokratiju, pravnu državu, tržišnu privredu i integraciju u Severoatlansku alijansu 2004. godine i Evropsku uniju 2007.
Evropski poslanici pozivaju rumunsku državu da ulaže dodatne napore na rasvetljavanju istine o decembarskim dogadjajima. Od institucija Evropske unije i zemalja članica traži se da ulože nove napore kako ne bi zaboravile i ponovile žrtve komunističkih režima. U Bukureštu, predsednik Rumunije Klaus Johanis je pozdravio usvajanje rezolucije, koja potvrduje da žrtve Rumuna u decembru 1989. godine predstavljaju kamen temeljac demokratske Rumunije. Predsednik priznaje da rumunska država treba da preduzme hitne akcije za rasvetljavanje istine o decembarskim dogadjajima od pre 30 godina i da odgovorne pošalje pred sudom. U decembru 1989. godine Rumuni su rekli odlučno ,,NE“ komunizmu žrtvujući sopstvene živote da bi se vratili u evropsku porodicu, naglasio je evropski poslanik Trajan Basesku, koji je 2006. godine u svojstvu predsednika Rumunije zvanično proglasio komunistički režim kriminalnim i nelegitimnim.
Rumunsku diktaturu, koja je ustoličena uz pomoć sovjetskijh snaga posle Drugog svetskog rata, istoričari smatraju jednom od najopresivnijih režima iza Gvozdene zavese. U prve dve decenije represivni aparat staljinističkog satrapa Gjorgja Gjorgiua Deža poslao je u zatvore preko 600.000 bivših demokratskih funkcionera, seljaka koji su odbili da predaju zemlju, grčko-katoličkih sveštenika, studenata i djaka. Njegov naslednik Nikolaje Čaušesku je neko vreme ostavio utisak o unutrašnjoj liberalizaciji i udaljavanju od Moskve. Medjutim, uskoro se njegov režim pretvorio u uninominalnu diktaturu, kult ličnosti i ekstremnu štednju. Njegova diktatura pretvorila je Rumuniju u jedinu istočnoevropsku i srednjoevropsku državu u kojoj je režim svrgnut uz prolivanje krvi.
