Rumunija i kriterijumi za pristupanje evru

Evro je, de fakto, nacionalna valuta Rumunije, ali je malo verovatno da će uskoro postati i de jure valuta. Centralna banka iz Bukurešta već nekoliko godina održava kurs od oko 5 leja za jedan evro, što olakšava proračune građana i političara. Veliki projekti za infrastrukturu koje predstavljaju vlasti imaju procenjene troškove u evrima. Za kuće i zemljište cene su obračunate u evrima, čak i ako se kod notara transakcije nekretninama obavljaju u rumunskoj nacionalnoj valuti, leju. Kada se piše o fiktivnim poslovima koje političari različitih partija nude političkoj klijenteli, štampa uzima jedinstvenu evropsku valutu kao standard. Prema optužnicama koje pokreću tužioci antikorupcije, većina korumpiranih zvaničnika prima mito u evrima. Brojna rumunska dijaspora, na milione njih, sa zapada kontinenta šalje evre svojim rođacima u zemlji.

Bogdan Matei, 02.06.2022, 13:53

Evro je, de fakto, nacionalna valuta Rumunije, ali je malo verovatno da će uskoro postati i de jure valuta. Centralna banka iz Bukurešta već nekoliko godina održava kurs od oko 5 leja za jedan evro, što olakšava proračune građana i političara. Veliki projekti za infrastrukturu koje predstavljaju vlasti imaju procenjene troškove u evrima. Za kuće i zemljište cene su obračunate u evrima, čak i ako se kod notara transakcije nekretninama obavljaju u rumunskoj nacionalnoj valuti, leju. Kada se piše o fiktivnim poslovima koje političari različitih partija nude političkoj klijenteli, štampa uzima jedinstvenu evropsku valutu kao standard. Prema optužnicama koje pokreću tužioci antikorupcije, većina korumpiranih zvaničnika prima mito u evrima. Brojna rumunska dijaspora, na milione njih, sa zapada kontinenta šalje evre svojim rođacima u zemlji.

Pa ipak, Rumunija trenutno ne ispunjava nijedan od četiri kriterijuma potrebna da bi mogla da pređe na jedinstvenu evropsku valutu. Prema čuvenom Traktatu zajednice iz Mastrihta, zaključenog 1992. godine, ovi kriterijumi su stabilnost cena, zdrave i održive javne finansije, stabilnost deviznog kursa i konvergencija dugoročnih kamatnih stopa.

Štaviše, prema takozvanom izveštaju o konvergenciji koji je u sredu objavila Evropska komisija, od svih 27 država članica Unije, Rumunija je jedina koja je predmet procedure prekomernog deficita. Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Švedska, iako ni one nisu članice evrozone, bolje su ocenjene od strane Izvršnog odbora Unije iz Brisela. Primljena u Evropsku Uniju tek 2013. godine, šest godina nakon Rumunije, Hrvatska bi mogla da pristupi evrozoni već 1. januara 2023. godine, ako Evrogrupa i Evropski Savet podrže odluku Evropske Komisije.

Paradoks koji su primetili analitičari jeste da je Rumunija 2016. godine ispunila tri od četiri kriterijuma. Tada je još imala da ispuni samo kriterijum deviznog kursa, a kao dodatni uslov koji je postavila Evropska Komisija bilo je zakonska usklađenost. Drugim rečima, ekonomska politika vlada koje su usledile, bilo levičarske ili desničarske, jednobojne ili koalicione, samo su degradirale kompatibilnost Rumunije da uđe u evrozonu.

Istina je da je dve godine vladala potpuna konfuzija u ekonomiji i u društvu, zbog ograničenja koja su uvedena usled epidemije Kovida-19, a neizvesnost i dalje postoji, nakon invazije ruske vojske na susednu Ukrajinu. Poslednjih meseci cene su naglo skočile, kamate stalno rastu, javne finansije su daleko od stabilnih i održivih, a zemlja se zadužuje po stopi koju štampa naziva vrtoglavom.