Rumunija i ukrajinska kriza (23.02.2022)
Sajber napadi, špijunske aktivnosti i aktivnosti povezane sa fenomenom lažnih vesti intenzivirale su se u Rumuniji, u aktuelnom regionalnom kontekstu – rekao je direktor Rumunske obaveštajne službe, Eduard Helvig. Saslušan u stalnoj zajedničkoj komisiji Poslaničkog doma i Senata za parlamentarnu kontrolu rada Rumunske obaveštajne službe (SRI), Helvig je predstavio analizu bezbednpsti shodno pravnim odgovornostima Rumunske obaveštajne službe (SRI) u kontekstu napete situacije u susednoj Ukrajini. Kako se navodi u saopštenju Rumunske obaveštajne službe, direktor Helvig je pozvao na ažuriranje paketa zakona o nacionalnoj bezbednosti, tim više što je regionalno bezbednosno okruženje u stalnoj dinamici. Takođe u Bukureštu, ministar odbrane Vasile Danku je izjavio da je Rumunija spremna da primi preko 500 hiljada izbeglica iz Ukrajine u slučaju oružanog sukoba. Postoji plan u vezi s tim koji se priprema u svim većim gradovima, postoje prostori za to, u blizini granica“, objasnio je ministar. Više od 600 kilometara granice deli Rumuniju od susedne države. Rumunska zajednica u Ukrajini broji preko 400 hiljada ljudi, od kojih se većina nalazi u severnoj Bukovini, severnoj i južnoj Besarabiji i regionu Herca, rumunskim teritorijama koje je pripojio bivši staljinistički Sovjetski Savez 1940. a preuzela Ukrajina kao država naslednica 1991. nakon raspada SSSR-a. S druge strane, Rumunija je odlučila da u Ukrajinu pošalje medicinske proizvode – analgetike, antiinflamatorne lekove, antibiotike i dezinfekciona sredstva. Podrška se pruža preko Mehanizma civilne zaštite Evropske unije i odgovor je na zahtev za pružanje hitne pomoći koji je administracija u Kijevu uputila Evropskoj komisiji. Pored Rumunije, pomoć Ukrajini pružaće i Austrija, Francuska, Irska i Slovenija. Kako geopolitička kriza može da pogorša energetsku krizu, vlasti u Bukureštu daju umirujuće signale po ovom pitanju. Sukob u Ukrajini neće izazvati probleme u snabdevanju gasom susedne Rumunije, koja dolaskom proleća može da obezbedi celokupnu potrošnju iz domaćih izvora – kaže ministar energetike Virđil Popesku. Donosioci odluka, dodao je on, nastoje da diverzifikuju uvozne rute i pogledaju druge izvore gasa osim onih preko posrednika ruskog energetskog giganta Gasprom. Lokalni think tank Ekpert Forum (EFOR) u svom godišnjem izveštaju za 2022. procenjuje da su cene energenata porasle zbog deficita gasa koji je Gasprom namerno povećao od letos do sada. Ruski koncern je, prema EFOR-u, poštovao svoje ugovore sa Evropljanima, od leta praznio svoja skladišta u Evropi i isporučivao što je moguće manje gasa u gasovodima. Generalno, strategija Gasproma je bila da zloupotrebi evropska pravila, formalno ih je poštovao, samo da pokaže da evropska pravila nisu adekvatna – zaključuje se u izveštaju koji su pripremili rumunski stručnjaci.
Bogdan Matei, 23.02.2022, 14:50
Sajber napadi, špijunske aktivnosti i aktivnosti povezane sa fenomenom lažnih vesti intenzivirale su se u Rumuniji, u aktuelnom regionalnom kontekstu – rekao je direktor Rumunske obaveštajne službe, Eduard Helvig. Saslušan u stalnoj zajedničkoj komisiji Poslaničkog doma i Senata za parlamentarnu kontrolu rada Rumunske obaveštajne službe (SRI), Helvig je predstavio analizu bezbednpsti shodno pravnim odgovornostima Rumunske obaveštajne službe (SRI) u kontekstu napete situacije u susednoj Ukrajini. Kako se navodi u saopštenju Rumunske obaveštajne službe, direktor Helvig je pozvao na ažuriranje paketa zakona o nacionalnoj bezbednosti, tim više što je regionalno bezbednosno okruženje u stalnoj dinamici. Takođe u Bukureštu, ministar odbrane Vasile Danku je izjavio da je Rumunija spremna da primi preko 500 hiljada izbeglica iz Ukrajine u slučaju oružanog sukoba. Postoji plan u vezi s tim koji se priprema u svim većim gradovima, postoje prostori za to, u blizini granica“, objasnio je ministar. Više od 600 kilometara granice deli Rumuniju od susedne države. Rumunska zajednica u Ukrajini broji preko 400 hiljada ljudi, od kojih se većina nalazi u severnoj Bukovini, severnoj i južnoj Besarabiji i regionu Herca, rumunskim teritorijama koje je pripojio bivši staljinistički Sovjetski Savez 1940. a preuzela Ukrajina kao država naslednica 1991. nakon raspada SSSR-a. S druge strane, Rumunija je odlučila da u Ukrajinu pošalje medicinske proizvode – analgetike, antiinflamatorne lekove, antibiotike i dezinfekciona sredstva. Podrška se pruža preko Mehanizma civilne zaštite Evropske unije i odgovor je na zahtev za pružanje hitne pomoći koji je administracija u Kijevu uputila Evropskoj komisiji. Pored Rumunije, pomoć Ukrajini pružaće i Austrija, Francuska, Irska i Slovenija. Kako geopolitička kriza može da pogorša energetsku krizu, vlasti u Bukureštu daju umirujuće signale po ovom pitanju. Sukob u Ukrajini neće izazvati probleme u snabdevanju gasom susedne Rumunije, koja dolaskom proleća može da obezbedi celokupnu potrošnju iz domaćih izvora – kaže ministar energetike Virđil Popesku. Donosioci odluka, dodao je on, nastoje da diverzifikuju uvozne rute i pogledaju druge izvore gasa osim onih preko posrednika ruskog energetskog giganta Gasprom. Lokalni think tank Ekpert Forum (EFOR) u svom godišnjem izveštaju za 2022. procenjuje da su cene energenata porasle zbog deficita gasa koji je Gasprom namerno povećao od letos do sada. Ruski koncern je, prema EFOR-u, poštovao svoje ugovore sa Evropljanima, od leta praznio svoja skladišta u Evropi i isporučivao što je moguće manje gasa u gasovodima. Generalno, strategija Gasproma je bila da zloupotrebi evropska pravila, formalno ih je poštovao, samo da pokaže da evropska pravila nisu adekvatna – zaključuje se u izveštaju koji su pripremili rumunski stručnjaci.
