Rumunija, Poljska i evropski fondovi
Rumunija i Poljska su protiv uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem principa pravne države i nezavisnosti sudstva, izjavili su u Bukureštu ministri inostranih poslova dve države. Teodor Meleškanu i Jacek Čaputovič odgovorili su na pitanja u vezi sa porukama iz Brisela, prema kojima bi dodeljivanje evropskih fondova pojedinim državama moglo da se uslovljava izmenama pravosudnih zakona. Čak i u uslovima kada se obe države nalaze u centru pažnje Evropske unije zbog promena u ovoj oblasti fondovi ne predstavljaju nikakvo favorizovanje, jer u ovima, u skladu sa mogućnostima, doprinose i Rumunija i Poljska, naglasio je ministar Meleškanu: «Po meni, ovo bi predstavljalo teško kršenje ne samo odredaba sporazuma, već i osnovnih principa Evropske unije čiji je glavni cilj solidarnost i obezbedjivanje konvergencije izmedju privreda zemalja članica. Politika kohezionih fondova i zajednička poljoprivredna politika su instrumenti za povećanje konvergentnosti medju privredama razvijenih članica Evropske unije i naših zemalja. Ne radi se o nikakvoj dobrotvornoj ustanovi.»
Roxana Vasile, 02.02.2018, 12:25
Rumunija i Poljska su protiv uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem principa pravne države i nezavisnosti sudstva, izjavili su u Bukureštu ministri inostranih poslova dve države. Teodor Meleškanu i Jacek Čaputovič odgovorili su na pitanja u vezi sa porukama iz Brisela, prema kojima bi dodeljivanje evropskih fondova pojedinim državama moglo da se uslovljava izmenama pravosudnih zakona. Čak i u uslovima kada se obe države nalaze u centru pažnje Evropske unije zbog promena u ovoj oblasti fondovi ne predstavljaju nikakvo favorizovanje, jer u ovima, u skladu sa mogućnostima, doprinose i Rumunija i Poljska, naglasio je ministar Meleškanu: «Po meni, ovo bi predstavljalo teško kršenje ne samo odredaba sporazuma, već i osnovnih principa Evropske unije čiji je glavni cilj solidarnost i obezbedjivanje konvergencije izmedju privreda zemalja članica. Politika kohezionih fondova i zajednička poljoprivredna politika su instrumenti za povećanje konvergentnosti medju privredama razvijenih članica Evropske unije i naših zemalja. Ne radi se o nikakvoj dobrotvornoj ustanovi.»
Univerzitetski profesor Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba, komentarisao je stav i iznijansirao: «Ovde imamo dve polovine odgovora. Šef rumunske diplomatije je u pravu kada govori o cilju ovih fondova, koji su namenjeni manje razvijenim državama, da bi se ove mogle razvijati i dostizati srednji evropski nivo i nivo najvažnijih zemalja Evrope. Sa druge strane, nepoštovanje principa pravne države, nezavisnosti sudstva i suzbijanje korupcije postavljaju veliki znak pitanja kada je reč o koristi od ovih fondova.»
U slučaju Poljske signali iz Brisela su mnogo oštriji nego u slučaju Rumunije. Kršenje principa pravne države i nezavisnosti sudstva moglo bi izazvati eventualno aktiviranje sedmog člana Sporazuma Evropske unije, koji predvidja suspenziju prava glasa Varšave u Evropskom savetu. U vezi sa ovim pitanjem, ministar Teodor Meleškanu je izneo stav Bukurešta: «U našem interesu je da se po svaku cenu izbegne suspenzija glasa, jer to ne bi nikome koristilo, već stvorilo samo nepotrebne probleme.»
Prema izjavi šefa poljske diplomatije, Varšava ima signale od drugih zemalja, poput Madjarske, da neće glasati za aktivisanje sedmog člana. Ako će konstatovati da nisu tretirane na odgovarajući način od strane Evropske unije, Jacek Čaputovič je izjavio da će Poljska braniti druge države regiona, aludirajući na Rumuniju. Niko u Bukureštu ne veruje da će se Rumunija naći u takvoj situaciji.
