Rumunsko-francusko produbljeno partnerstvo
Iako je njena spoljna politika jako atlantski orijentisana, Rumunija nije nikada zanemarila frankofonske i frankofilne tradicije. Počev od ’90tih godina, svi predsednici Francuske su posetili postkomunistički Bukurešt. Fransoa Miterand, Žak Širak i Nikola Sarkozi su ovde dolazili da bi se sastali sa njegovim rumunskim kolegama Jonom Ilijeskuom, Emilom Konstantineskuom i Trajanom Baseskuom. Prošle godine, pri kraju predsedničkog mandata, Fransoa Oland je posetio Rumuniju u okviru jedne od svojih poslednjih evropskih turneja. A sada, samo nekoliko meseci posle inauguracije, Fransoa Makron je boravio u Bukureštu da bi sa njegovim rumunskim kolegom Klausom Johanisom odlučio o produbljavanju bilateralnog strateškog Partnerstva, koje je sklopljeno 2008. godine.
Bogdan Matei, 25.08.2017, 11:59
Iako je njena spoljna politika jako atlantski orijentisana, Rumunija nije nikada zanemarila frankofonske i frankofilne tradicije. Počev od ’90tih godina, svi predsednici Francuske su posetili postkomunistički Bukurešt. Fransoa Miterand, Žak Širak i Nikola Sarkozi su ovde dolazili da bi se sastali sa njegovim rumunskim kolegama Jonom Ilijeskuom, Emilom Konstantineskuom i Trajanom Baseskuom. Prošle godine, pri kraju predsedničkog mandata, Fransoa Oland je posetio Rumuniju u okviru jedne od svojih poslednjih evropskih turneja. A sada, samo nekoliko meseci posle inauguracije, Fransoa Makron je boravio u Bukureštu da bi sa njegovim rumunskim kolegom Klausom Johanisom odlučio o produbljavanju bilateralnog strateškog Partnerstva, koje je sklopljeno 2008. godine.
U prisustvu dvojice šefova država, potpisani su sporazumi u oblastima privrede, odbrane i kulture. Istovremeno, potpisana je deklaracija o proširenju ugovora o ekskluzivnosti izmedju francuskog proizvodjača helikoptera Airbus i rumunskog partnera IAR iz Brašova, kao i memorandum o nabavci raketa od francuskih kompanija. Predsednik Johanis je pledirao za povećanje francuskih investicija u rumunsku privredu i saradnju izmedju Pariza i Bukurešta radi konsolidacije evropskog partnerstva. Istovremeno, on je ponovio odlučnu želju Rumunije da bude primljena u Šengen.
Rumunija- rekao je predsednik Johanis- već dejstvuje de fakto kao odgovorna država i solidarno učestvuje u svim naporima za konsolidaciju spoljnih granica Evropske unije. Zato će pristupanje šengenskom prostoru pojačati zajedničku bezbednost i uputiti snažan signal podrške evropskoj izgradnji.
Zajedno sa Nemačkom i Holandijom, Francuska je jedan od najuticajnijih članova Unije, koji, pod diplomatskim oblicima, ne kriju uzdržanost prema prijemu Rumunije u evropski prostor slobodnog kretanja. Zapadni partneri priznaju da sa tehničkog gledišta Bukurešt ispunjava sve kriterjume, ali kažu da su preokupirani stalnom korupcijom u pojedinim rumunskim institucijama. Ovoga puta, predsednik Makron je izjavio da je potpuno otvoren prema ideji prijema Rumunije, ali je ocenio da Evropa Šengenskog prostora ne funkcioniše dobro i potrebne su reforma zajedničkih pravila u ovom domenu i bolja kontrola granica.
Francuski mediji, na koje se poziva izveštač Radija Rumunija u Parizu, ističu da je rumunski predsednik izjavio da evropska direktiva o privremeno zaposlenim radnicima treba da bude poboljšana, ali nije dao jasnu saglasnost za njenu neophodnu izmenu do januara meseca, kako želi njegov francuski kolega. Tokom svoje jednodnevne posete Bukureštu, šef francuske države sastao se i sa rumunskim premijerom Mihajem Tudoseom, sa francuskim državljanima koji žive u Rumuniji i posetio Muzej sela, jednu od najprestižnijih i najspektakularnijih rumunskih muzejskih institucija.
Prevod- Teodora Kristez
