Šengen ponovo u prvom planu (27.04.2023)
Austrija je jedan od najvećih inostranih investitora u rumunsku privredu sa investicijama koje su u 2021. godini procenjene na više od 12 miliardi evra. Istovremeno ova država je jedina članica Evropske unije koja se suprostavlja ulasku Rumunije u Šengen zonu slobodnog potoka ljudi , robe usluga i kapitala, što je u Bukureštu i Briselu neshvatljivo. Na poslednjem zasedanju Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove predstavnik Beča je blokirao ulazak Rumunije u Šengen ignorišući izveštaje prema kojima je Rumunija još davne 2011. godine ispunila sve tehničke usluge za ulazak u klub zemalja bezcarinske kontrole. Ovaj stav Austrije je neopravdan izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis posle prošlogodišnjeg zasedanja Saveta ya pravosudje i unutrasnje poslove. Evropska komesarka za unutrašnje poslove gospodja Ilva Johanson naglasila je da će ulazak Rumunije i Bugarske ostati njen prioritetni zadatak i da želi da se ovo dogodi tokom 2023. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i prdsednik Saveta Šarl Mišel izjavili su da očekuju progrese na ovom putu. U sredu u Bukurešt austrijski ministar unutrasnjih poslova Gerhard Karner raspršioje optimizam izjavom da je Rumunija postigla veoma važne rezultate u borbi protiv nelegalne migracije, ali je do efikasne zaštite spoljnih granica još dug put. Ulazak u Šengen zonu nije samo cilj, vec i pravo – replicirao je rumunski ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode i dodao da nije normalno da Rumunija ima samo obaveze a ne i prava koje zaslužuje: ,, Reako sam gospodinu ministru da pristupni proces Rumunije Šengen zoni treba da se završi ove godine. U skladu sa nacinom na kojim je zamišljena evropska zona bez kontrole na unutrašnjim granicama, pristupanje Šengen zoni nije samo cilj Rumunije već i pravo predvidjeno sporazumima za sve države članice. Što se tiče danas donetih odluka, postigli smo saglasnost o usvajanju akcinog plana za borbu protiv krijumčarenja migranata i sprečavanje nelegalne migracije i potpisali tri dokumenta o saradnji.“
Roxana Vasile, 27.04.2023, 11:26
Austrija je jedan od najvećih inostranih investitora u rumunsku privredu sa investicijama koje su u 2021. godini procenjene na više od 12 miliardi evra. Istovremeno ova država je jedina članica Evropske unije koja se suprostavlja ulasku Rumunije u Šengen zonu slobodnog potoka ljudi , robe usluga i kapitala, što je u Bukureštu i Briselu neshvatljivo. Na poslednjem zasedanju Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove predstavnik Beča je blokirao ulazak Rumunije u Šengen ignorišući izveštaje prema kojima je Rumunija još davne 2011. godine ispunila sve tehničke usluge za ulazak u klub zemalja bezcarinske kontrole. Ovaj stav Austrije je neopravdan izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis posle prošlogodišnjeg zasedanja Saveta ya pravosudje i unutrasnje poslove. Evropska komesarka za unutrašnje poslove gospodja Ilva Johanson naglasila je da će ulazak Rumunije i Bugarske ostati njen prioritetni zadatak i da želi da se ovo dogodi tokom 2023. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i prdsednik Saveta Šarl Mišel izjavili su da očekuju progrese na ovom putu. U sredu u Bukurešt austrijski ministar unutrasnjih poslova Gerhard Karner raspršioje optimizam izjavom da je Rumunija postigla veoma važne rezultate u borbi protiv nelegalne migracije, ali je do efikasne zaštite spoljnih granica još dug put. Ulazak u Šengen zonu nije samo cilj, vec i pravo – replicirao je rumunski ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode i dodao da nije normalno da Rumunija ima samo obaveze a ne i prava koje zaslužuje: ,, Reako sam gospodinu ministru da pristupni proces Rumunije Šengen zoni treba da se završi ove godine. U skladu sa nacinom na kojim je zamišljena evropska zona bez kontrole na unutrašnjim granicama, pristupanje Šengen zoni nije samo cilj Rumunije već i pravo predvidjeno sporazumima za sve države članice. Što se tiče danas donetih odluka, postigli smo saglasnost o usvajanju akcinog plana za borbu protiv krijumčarenja migranata i sprečavanje nelegalne migracije i potpisali tri dokumenta o saradnji.“
Potpisani dokumenti u Bukureštu predvidjaju borbu protiv zloupotreba azilskog režima i Zajednički akcioni plan za sprečavanje nelegalne migracije na istočnomediteranskoj ruti koji predvidja upućivanje rumunskih policijskih radnika u Seveznom ministarstvu unutrašnjih poslova Austrije ili austrijskih predstavnika na rumunsko-madjarskom graničnom prelazu Nadlak.
