Šest meseci rata u Ukrajini (24.08.2022)

Ukrajina obeležava tridesejednogodišnje proglašenje nezavisnosti od Sovjetskog Saveza i pola godine od ruske invazije. Proglašenje nezavisnosti Ukrajine bio je ključni trenutak za raspad Sovjetskog Saveza, za koji je ruski lider Vladimir Putin rekao da je najveća geopolitička katastrofa XX veka. Za Ukrajinu je pre 31. godinu počeo mukotrpni put pronalaženja nacionalnog identiteta i demokratizacije zemlje. Odlučujući trenutak dogodio se 2013. godine kada je, pod pritiskom Mokve, tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpise Sporazum o pridruživanju Kijeva Evropskoj uniji. Odbijanje je Izvalo masovni protest okončan padom vlade i dolaskom proevropljana na vlast. Usledila je brutalna reakcija Rusija aneksijom Krima i podrškom separatističkog rata na istoku zemlje. Zbog pribljižavanja Ukrajine zapadu, Moskva je, pod izgovorom denacifikacije, izvršila novu invaziju i izazvala najveći oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ruske snage napale su Ukrajinu na tri fronta: sa istoka, iz Krima i iz Belorusije. U prvih šest meseci rata Rusi su doživeli bolne poraze u zoni Kijeva i Harkova, ali su uspeli da osvoje najveći deo Dombasa i deo juga Ukrajine. Bombardovali su Rusi ukrajinske gradove, pojedine su jednostavno sravnili sa zemljom i uz to počinili i ratne zločine. Zapad se mobisao i poslao oružije Ukrajini i uveo sankcije Rusiji. Prema svemu sudeći ovaj rat je daleko od raspleta. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg i lideri glavnih zapadnih sila obećali su u utorak, na virtuelnom samitu o povratku Krima pod autoritet Kijeva, da će podržati borbu Ukrajine na dugi rok. Premijer Rumunije Nikolaje Čuka je izjavio da demokratske države treba da ostanu ujedinjene u podržavanju nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti Ukrajine u medjunarodno priznatim granicama. On je podsetio da se podrška Rumunije Ukrajini ispoljava na više planova, osim na politickom i na ekonomskom, finansijskom, humanitarnom, diplomatsko i medjunarodnom pravu. Ukrajina je prošla kroz šest strahovita ratna meseca, ali je dokazala neverovatnu sposobnost da izdrži pred brutalnom agresijom, da se brani i da povrati oskupirane teritorije, izjavio je generalni sekretar NATO-a. Stoltemberg je dodao da Alijansa u potpunosti podržava suverenitet, integritet i teritorijalnu celovitost Ukrajine kao i pravo zemlje na samoodbranu. I Evropska unija će biti uz Ukrajinu sve dok je potrebno, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Unija neće nikada priznati rusku nelegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja i zajedo sa Ukrajinom saradjivaće na rasvetljavanju slučajeva kršenja ljudskih prava kako bi se krivci pozvali na odgovornost, dodala je predsednica Evropske komisije.

Mihai Pelin, 24.08.2022, 12:46

Ukrajina obeležava tridesejednogodišnje proglašenje nezavisnosti od Sovjetskog Saveza i pola godine od ruske invazije. Proglašenje nezavisnosti Ukrajine bio je ključni trenutak za raspad Sovjetskog Saveza, za koji je ruski lider Vladimir Putin rekao da je najveća geopolitička katastrofa XX veka. Za Ukrajinu je pre 31. godinu počeo mukotrpni put pronalaženja nacionalnog identiteta i demokratizacije zemlje. Odlučujući trenutak dogodio se 2013. godine kada je, pod pritiskom Mokve, tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpise Sporazum o pridruživanju Kijeva Evropskoj uniji. Odbijanje je Izvalo masovni protest okončan padom vlade i dolaskom proevropljana na vlast. Usledila je brutalna reakcija Rusija aneksijom Krima i podrškom separatističkog rata na istoku zemlje. Zbog pribljižavanja Ukrajine zapadu, Moskva je, pod izgovorom denacifikacije, izvršila novu invaziju i izazvala najveći oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ruske snage napale su Ukrajinu na tri fronta: sa istoka, iz Krima i iz Belorusije. U prvih šest meseci rata Rusi su doživeli bolne poraze u zoni Kijeva i Harkova, ali su uspeli da osvoje najveći deo Dombasa i deo juga Ukrajine. Bombardovali su Rusi ukrajinske gradove, pojedine su jednostavno sravnili sa zemljom i uz to počinili i ratne zločine. Zapad se mobisao i poslao oružije Ukrajini i uveo sankcije Rusiji. Prema svemu sudeći ovaj rat je daleko od raspleta. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg i lideri glavnih zapadnih sila obećali su u utorak, na virtuelnom samitu o povratku Krima pod autoritet Kijeva, da će podržati borbu Ukrajine na dugi rok. Premijer Rumunije Nikolaje Čuka je izjavio da demokratske države treba da ostanu ujedinjene u podržavanju nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti Ukrajine u medjunarodno priznatim granicama. On je podsetio da se podrška Rumunije Ukrajini ispoljava na više planova, osim na politickom i na ekonomskom, finansijskom, humanitarnom, diplomatsko i medjunarodnom pravu. Ukrajina je prošla kroz šest strahovita ratna meseca, ali je dokazala neverovatnu sposobnost da izdrži pred brutalnom agresijom, da se brani i da povrati oskupirane teritorije, izjavio je generalni sekretar NATO-a. Stoltemberg je dodao da Alijansa u potpunosti podržava suverenitet, integritet i teritorijalnu celovitost Ukrajine kao i pravo zemlje na samoodbranu. I Evropska unija će biti uz Ukrajinu sve dok je potrebno, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Unija neće nikada priznati rusku nelegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja i zajedo sa Ukrajinom saradjivaće na rasvetljavanju slučajeva kršenja ljudskih prava kako bi se krivci pozvali na odgovornost, dodala je predsednica Evropske komisije.