Širi se mreža autoputeva (16.12.2022)
Skoro dve decenije, u svakoj izbornoj kampanji, stranke koje imaju ambicije da preuzmu vlast obećavaju, bez izuzetka, da će Rumuniju, kada završe svoj mandat, presecati mreža autoputeva kao na Zapadu. I na kraju mandata, obećanja se nastavljaju. Rumunija je, kako konstatuju mediji, završila još jednu siromašnu godinu u inauguracijama saobraćajne infrastrukture. U četvrtak je u centru zemlje, pušteno u upotrebu 13 kilometara autoputa A1, deo IV panevropskog koridora. Oni se pridodaju na 40 kilometara autoputa Krajova-Pitešti (jug), koji je otvoren u leto ove godine. To su deonice autoputa doline Olt, navedene kao najvažniji projekat putne infrastrukture i, ujedno, prvi brzi autoput koji će preći Karpate, povezujući Munteniju (jug) sa Transilvanijom (centar). Stručnjaci, međutim, kažu da će tek 2028. godine moći da se otvori ceo autoput kroz dolinu Olt. To će obuhvatiti 70 kilometara u planinskom području, a radovi će početi sledeće godine. Ako se ispoštuje optimistički scenario, za šest godina biće moguće putovati brzim putevima od Konstance (jugoistok), najvećeg rumunskog lučkog grada na Crnom moru, do granice sa Mađarskom, na zapadu. Međutim, nedostaje oko 150 kilometara da bi se imali kompletan autoput od jednog do drugog kraja zemlje, odnosno tri trake na obilaznici u Bukureštu, četiri trake između Piteštija i Sibiua i još jednu traku koja je mala ali sa mukotrpnim tunelima između Lugoža i Deve. Donosioci odluka u Ministarstvu saobraćaja tvrde da je učinjen veoma važan korak za buduću mrežu koja vodi ka severoistoku zemlje. Potpisani su ugovori o izvršenju za deonicu Fokšani-Bakau, 96 kilometara, a graditelj je najmoćniji graditelj puteva u Rumuniji, kompanija iz okruga Bakau, za koju ministar Sorin Grindeanu ima samo reči pohvale. Što se tiče autoputa poznatog kao autoput Unije, koji će ići od centra zemlje, od Targu Mureša, do Jašija, na istoku, a zatim do Ungenija, na granici sa Republikom Moldavijom, svi stručnjaci kažu da je realan rok za završavanje 2030. Naglašavaju da je reč o putu u dužini od oko 300 kilometara, koji će preseći planine između Transilvanije i Moldove. I na kraju, još jedna velika veza između istorijskih rumunskih provincija, most preko Dunava od Braile (jugoistok), koji se nalazi na granici između Dobruže, Muntenije i Moldove, biće izgrađen tek sledećeg proleća. Ministar Grindeanu priznaje da su radovi morali da budu završeni najkasnije 20. decembra, kako je italijanski građevinar obećao, ali da su priključne saobraćajnice tek napola spremne, a most nije ni asfaltiran.
Bogdan Matei, 16.12.2022, 12:22
Skoro dve decenije, u svakoj izbornoj kampanji, stranke koje imaju ambicije da preuzmu vlast obećavaju, bez izuzetka, da će Rumuniju, kada završe svoj mandat, presecati mreža autoputeva kao na Zapadu. I na kraju mandata, obećanja se nastavljaju. Rumunija je, kako konstatuju mediji, završila još jednu siromašnu godinu u inauguracijama saobraćajne infrastrukture. U četvrtak je u centru zemlje, pušteno u upotrebu 13 kilometara autoputa A1, deo IV panevropskog koridora. Oni se pridodaju na 40 kilometara autoputa Krajova-Pitešti (jug), koji je otvoren u leto ove godine. To su deonice autoputa doline Olt, navedene kao najvažniji projekat putne infrastrukture i, ujedno, prvi brzi autoput koji će preći Karpate, povezujući Munteniju (jug) sa Transilvanijom (centar). Stručnjaci, međutim, kažu da će tek 2028. godine moći da se otvori ceo autoput kroz dolinu Olt. To će obuhvatiti 70 kilometara u planinskom području, a radovi će početi sledeće godine. Ako se ispoštuje optimistički scenario, za šest godina biće moguće putovati brzim putevima od Konstance (jugoistok), najvećeg rumunskog lučkog grada na Crnom moru, do granice sa Mađarskom, na zapadu. Međutim, nedostaje oko 150 kilometara da bi se imali kompletan autoput od jednog do drugog kraja zemlje, odnosno tri trake na obilaznici u Bukureštu, četiri trake između Piteštija i Sibiua i još jednu traku koja je mala ali sa mukotrpnim tunelima između Lugoža i Deve. Donosioci odluka u Ministarstvu saobraćaja tvrde da je učinjen veoma važan korak za buduću mrežu koja vodi ka severoistoku zemlje. Potpisani su ugovori o izvršenju za deonicu Fokšani-Bakau, 96 kilometara, a graditelj je najmoćniji graditelj puteva u Rumuniji, kompanija iz okruga Bakau, za koju ministar Sorin Grindeanu ima samo reči pohvale. Što se tiče autoputa poznatog kao autoput Unije, koji će ići od centra zemlje, od Targu Mureša, do Jašija, na istoku, a zatim do Ungenija, na granici sa Republikom Moldavijom, svi stručnjaci kažu da je realan rok za završavanje 2030. Naglašavaju da je reč o putu u dužini od oko 300 kilometara, koji će preseći planine između Transilvanije i Moldove. I na kraju, još jedna velika veza između istorijskih rumunskih provincija, most preko Dunava od Braile (jugoistok), koji se nalazi na granici između Dobruže, Muntenije i Moldove, biće izgrađen tek sledećeg proleća. Ministar Grindeanu priznaje da su radovi morali da budu završeni najkasnije 20. decembra, kako je italijanski građevinar obećao, ali da su priključne saobraćajnice tek napola spremne, a most nije ni asfaltiran.
