Stanje infrastrukture i bezbednost na putu
Tragedija koja se desila u subotu u županiji Jalomica na jugu Rumunije, usled koje je poginulo 10 ljudi nakon što je kamion ušao u traku iz suprotnog smera i sudario se sa minibusom, ponovo skreće pažnju na pitanja o bezbednosti saobraćaja. Zapravo, Rumunija je na prvom mestu u Evropskoj Uniji po broju smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama! Istraga u slučaju tragedije u Jalomici je u toku: prema nekim izvorima, kamion je imao legalnu brzinu, a šofer je poštovao pauze za odmor. Međutim, postoji mogućnost da je šofer zadremao za volanom ili da je koristio mobilni telefon tokom vožnje. Već od subote upotreba moblinog telefona za volanom će biiti sankcionisana strogim kaznama, pa čak i privremenim oduzimanjem vozačke dozvole. Istovremeno, najavljena je kontrola tahografa koji beleže vreme vožnje i vreme odmora prevoznika.
Roxana Vasile, 08.10.2019, 15:47
Tragedija koja se desila u subotu u županiji Jalomica na jugu Rumunije, usled koje je poginulo 10 ljudi nakon što je kamion ušao u traku iz suprotnog smera i sudario se sa minibusom, ponovo skreće pažnju na pitanja o bezbednosti saobraćaja. Zapravo, Rumunija je na prvom mestu u Evropskoj Uniji po broju smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama! Istraga u slučaju tragedije u Jalomici je u toku: prema nekim izvorima, kamion je imao legalnu brzinu, a šofer je poštovao pauze za odmor. Međutim, postoji mogućnost da je šofer zadremao za volanom ili da je koristio mobilni telefon tokom vožnje. Već od subote upotreba moblinog telefona za volanom će biiti sankcionisana strogim kaznama, pa čak i privremenim oduzimanjem vozačke dozvole. Istovremeno, najavljena je kontrola tahografa koji beleže vreme vožnje i vreme odmora prevoznika.
Ministar Transporta, Razvan Kuk, rekao je da će predložiti i uvođenje uređaja za skeniranje mrežnjače, koja će identifikovati umor, ali će služiti i kao upozorenje za prelaženje u pogrešnu traku. Prema Konstantinu Isaku, potpredseniku Nacionalne Unije Drumskih Prevoznika u Rumuniji, potrebne su i druge preventivne mere koje nisu strogo vezane samo za poštovanje pravila profesionalnih vozača. Konstantin Isak: Posebno su kritične obilaznice i oko Bukurešta i oko svih velikih gradova — mislim, posebno, na sve one objekte koje mora imati jedan parking, znači toalet, prostor za ličnu higijenu, obavezno obezbeđenje… Nisu krivi samo šoferi ili infrastruktura, već i način na koji se vrši kontrola u saobraćaju.“
Savetnik za bezbednost na putevima i bivši zamenik direktora Saobraćajne Policije, Kostin Tatuk, dopunjuje listu nedostataka: Možda bi trebalo da se urede putevi koji će predstavljati odvajanje saobraćaja, a time mislim na puteve namenjene sporim vozilima, koji bi trebalo da budu uporedni sa ovim državnim putevima — neka vrsta sabirnih puteva. Najbolje rešenje je izbegavanje ovih mesta izgradnjom autoputa“.
Autoputevi su jedna od slabih tačaka Rumunije. U trideset godina nakon antikomunističke revolucije i više od 12 godina od kad je Rumunija članica Evropske Unije, ni jedan autoput ne prelazi preko planina Karpata. Krajem 2018. godine, Rumunija je imala samo oko 800 kilometara autoputa, od kojih je oko 100 kilometara nasleđeno iz perioda diktatora Nikolaja Čaušeskua. Ovih nekoliko delova autoputa koji su do sad izgrađeni su više veza sa inostranstvom, nego što, na primer, dozvoljavaju stanovnicima iz centra države da brže stignu u Bukurešt ili da im olakša put ka obali Crnog Mora. I pored svega toga, stvari se teško pokreću. Pored nemara onih koji su se tokom godina smenjivali na vlasti, birokratija je bila jedna od prepreka, kao i odabir izvođača radova, uključujući i strance, čiji je glavni cilj bio da sebi napune džepove.
