Stogodišnjica rođenja kralja Mihajla (26.10.2021)

Ja sam Rumun i to čvrsto osećam. I gde mogu, činim sve što je moguće za rumunsku zemlju“. Ovo je bilo uverenje kralja Mihajla (1921-2017), poslednjeg suverena Rumunije, koji bi 25. oktobra napunio 100 godina. U znak zahvalnosti, Nacionalni muzej umetnosti Rumunije otvorio je u ponedeljak za posetioce istorijske prostore Kraljevskog dvora: Kraljevsku trpezariju, Vojvodske stepenice i Salu prestola, kao i izložbu Fragmenti sećanja – kraljevski portreti sa umetničkim delima kralja Mihajla I u različitim fazama života. Bio je prvi princ rođen nakon ujedinjenja Rumunije 1918. Bio je sin princa Karola i princeze Elene, unuk kraljeva Ferdinanda I i Marije od Rumunije i grčkog kralja Konstantina I. Mihajlo I je bio kralj Rumunije u dva različita perioda. Njegova prva vladavina (20. jul 1927 – 8. jun 1930) pod Regentstvom, kao maloletan, bila je u znaku neizvesnosti, s obzirom da se spolja njegov otac, princ Karol, spremao da se vrati u zemlju, a unutra intenzivirao se karlistički pokret za Karolov povratak na rumunski presto. Druga vladavina počela je 6. septembra 1940. godine u dramatičnim uslovima, u teritorijalno rasparčanoj Rumuniji I u Evropi u ratu. Događaji leta te dramatične godine — u junu SSSR okupira Besarabiju, Severnu Bukovinu i pokrajinu Herca sa 3,7 miliona stanovnika, a u avgustu Hortijeva Mađarska zauzima severoistočnu Transilvaniju sa 2,6 miliona stanovnika — neprijateljski stav rumunskih političkih lidera i vojske prisilio je Karla II da se odrekne svojih kraljevskih prerogativa 6. septembra 1940. On je, međutim, postavio generala Jona Antoneskua kome je dao puna ovlašćenja da vodi rumunsku državu”. Antonesku je između 1940. i 1944. uspostavio autoritarni režim i ostavio kralju Mihajlu samo formalne odgovornosti. Juna 1941. Rumunija je ušla u rat, zajedno sa Nemačkom, protiv SSSR-a. Tokom 1943-1944, kralj Mihajlo i njegovi glavni saradnici postepeno su se distancirali od Jona Antoneskua i zajedno sa liderima glavnih demokratskih političkih partija i nekih vojnih krugova preduzeli korake da izvuku Rumuniju iz saveza sa Osovinom i da je pridruže Ujedinjenim nacijama. Jon Antonesku je skinut sa vlasti 23. avgusta 1944. a rumunska vojska se uključila u antifašističku borbu. Ostavši bez podrške Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, komunisti su 30. decembra 1947. godine, primorali Mihajla I da abdicira. Tek 1992. godine, postkomunističke vlasti su mu dozvolile da se vrati u zemlju, gde ga je dočekalo preko milion građana. Bivšem suverenu je vraćeno rumunsko državljanstvo 1997. Preminuo je 5. decembra 2017.

Mihai Pelin, 26.10.2021, 12:43

Ja sam Rumun i to čvrsto osećam. I gde mogu, činim sve što je moguće za rumunsku zemlju“. Ovo je bilo uverenje kralja Mihajla (1921-2017), poslednjeg suverena Rumunije, koji bi 25. oktobra napunio 100 godina. U znak zahvalnosti, Nacionalni muzej umetnosti Rumunije otvorio je u ponedeljak za posetioce istorijske prostore Kraljevskog dvora: Kraljevsku trpezariju, Vojvodske stepenice i Salu prestola, kao i izložbu Fragmenti sećanja – kraljevski portreti sa umetničkim delima kralja Mihajla I u različitim fazama života. Bio je prvi princ rođen nakon ujedinjenja Rumunije 1918. Bio je sin princa Karola i princeze Elene, unuk kraljeva Ferdinanda I i Marije od Rumunije i grčkog kralja Konstantina I. Mihajlo I je bio kralj Rumunije u dva različita perioda. Njegova prva vladavina (20. jul 1927 – 8. jun 1930) pod Regentstvom, kao maloletan, bila je u znaku neizvesnosti, s obzirom da se spolja njegov otac, princ Karol, spremao da se vrati u zemlju, a unutra intenzivirao se karlistički pokret za Karolov povratak na rumunski presto. Druga vladavina počela je 6. septembra 1940. godine u dramatičnim uslovima, u teritorijalno rasparčanoj Rumuniji I u Evropi u ratu. Događaji leta te dramatične godine — u junu SSSR okupira Besarabiju, Severnu Bukovinu i pokrajinu Herca sa 3,7 miliona stanovnika, a u avgustu Hortijeva Mađarska zauzima severoistočnu Transilvaniju sa 2,6 miliona stanovnika — neprijateljski stav rumunskih političkih lidera i vojske prisilio je Karla II da se odrekne svojih kraljevskih prerogativa 6. septembra 1940. On je, međutim, postavio generala Jona Antoneskua kome je dao puna ovlašćenja da vodi rumunsku državu”. Antonesku je između 1940. i 1944. uspostavio autoritarni režim i ostavio kralju Mihajlu samo formalne odgovornosti. Juna 1941. Rumunija je ušla u rat, zajedno sa Nemačkom, protiv SSSR-a. Tokom 1943-1944, kralj Mihajlo i njegovi glavni saradnici postepeno su se distancirali od Jona Antoneskua i zajedno sa liderima glavnih demokratskih političkih partija i nekih vojnih krugova preduzeli korake da izvuku Rumuniju iz saveza sa Osovinom i da je pridruže Ujedinjenim nacijama. Jon Antonesku je skinut sa vlasti 23. avgusta 1944. a rumunska vojska se uključila u antifašističku borbu. Ostavši bez podrške Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, komunisti su 30. decembra 1947. godine, primorali Mihajla I da abdicira. Tek 1992. godine, postkomunističke vlasti su mu dozvolile da se vrati u zemlju, gde ga je dočekalo preko milion građana. Bivšem suverenu je vraćeno rumunsko državljanstvo 1997. Preminuo je 5. decembra 2017.

Dana 25. oktbra Rumunija obeležava i Dan rumunske vojske, koji se nizom događaja obeležava u celoj zemlji.Vojska ostaje solidan orijentir i uživa poverenje, doprinoseći održavanju stabilnosti koja je neophodna za razvoj rumunskog društva, rekao je ovom prilikom predsednik Klaus Johanis. Naglasio je da su profesionalizam i posvećenost koju je vojska pokazala na kriznim žarištima doprineli evroatlantskom i evropskom toku Rumunije, kao i jačanju snažnog strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama.