Sumorne prognoze Medjunarodnog monetarnog fonda (25.06.2020)
Mihai Pelin, 25.06.2020, 10:46
Medjunarodni monetarni fond korigovao je nadole prognoze o evoluciji svetske privrede ove godine. Do pogoršanja situacije došlo je posle negativnog uticaja pandemije na ekonomske aktivnosti u prvom polugodištu tekuće godine, tako da će najavljeni oporavak u 2021. godini biti postepen i sporiji nego u prethodnim prognozama. Najteže posledice osetiće domaćinstva tako da će ova situacija ugroziti progrese postignute na smanjenju ekstremnog siromaštva na globalnom planu, navodi se u najnovijem izveštaju o svetskoj privredi. Ako je u aprilu ove godine MMF-a prognozirao kontrakciju privrede za 3%, prema novim prognozama kontrakcija se procenjuje na 5%. Pad američke privrede procenjuje se na 8%, a Evro zone čak na 10,2 %. Španija i Italija biće najugroženije države. Prema prognozi nelikvidnost u Španiji iznosiće 22%, a u Italiji 37% do 2021. Sadašnja finansijska situacija italijanskih i španskih kompanija zdravija je od situacije koja je prethodila globalnoj finansijskoj krizi 2009.godine Do trećeg tromesečja prošle godine španske firme su uspele da smanje dugovanja za 20 indeksnih poena, dok su italijanske poboljšale finansijsku situaciju ali u manjoj meri. U aprilu MMF je prognozirao kontrakvciju rumunske privrede u 2020. godini za 5%, da bi u 2021. rumunska privreda zabeležila rast od 3,9%. Prema prognozi MMF-a stopa nezaposlenosti povečaće se sa 3,9% u 2019. godini na 10,1% u 2020 i smanjiti na 6% u 2021. Pandemija koronavirusa je uzdrmala tržiste rada u celom svetu zbog pada privredne aktivnosti. Prema podacima Medjunarodne organizacije rada od ukupno dve milijarde zaposlenih bez ugovora o radu skoro 80% je ugroženo. Postoje medjutim i ohrabrujući signali, ocenjuje MMF. Fiskalne i finansijske mere za ublažavanje efekata pandemije u pojedinim zemljama od početka kize sprečile su na kratki rok dalje pogoršanje situacije. Smanjenje radnog vremena i naknade za prinudni odmor radnika smanjle su rast stope nezaposlenosti, a finansijska podrška firmama i državni propisi sprečili veći broj stečajnih postupaka. U pojedinim slučajevima mere centralnih banaka poboljšale su likvidnost i ograničile porast troškova pozajmica, navodi se u izveštaju MMF-a
