Trgovinski deficit Rumunije se smanjuje (12.09.2023)

Tradicionalno neto uvoznik, postkomunistička rumunska ekonomija kupuje više nego što prodaje, a deficit trgovinskog bilansa je hroničan problem. Međutim, prvih sedam meseci 2023. obećavaju, male promene. U ovom intervalu deficit je iznosio 15,6 milijardi evra, 17 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku.

Bogdan Matei, 12.09.2023, 11:24

Tradicionalno neto uvoznik, postkomunistička rumunska ekonomija kupuje više nego što prodaje, a deficit trgovinskog bilansa je hroničan problem. Međutim, prvih sedam meseci 2023. obećavaju, male promene. U ovom intervalu deficit je iznosio 15,6 milijardi evra, 17 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku.

Izvoz Rumunije iznosio je 55 milijardi evra, što je za 4,6% više nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, od 1. januara do 31. jula 2023. Rumunija je uvezla robe u vrednosti od 70 milijardi evra, što je za 1,1% manje nego u istom periodu 2022. godine. Značajno učešće u strukturi komercijalnih razmena imaju automobili i transportna oprema ( 44,8% za izvoz i 36,3% za uvoz) i ostali industrijski proizvodi (30,3% za izvoz i 29,2% za uvoz).

Rumunska ekonomija ostaje snažno usidrena u trgovinskim tokovima Evropske unije. Vrednost robne razmene unutar EU u prvih sedam meseci 2023. godine iznosila je preko 40 milijardi evra u izvozu i 52 milijarde u uvozu, što predstavlja 72,8% ukupnog izvoza i 73,6% ukupnog uvoza.Vrednost razmene van EU iznosila je skoro 15 milijardi evra za izvoz i preko 18 milijardi za uvoz, što predstavlja 27,2% ukupnog izvoza i 26,4% ukupnog uvoza.

Agencija Fič je pre nekoliko dana ponovo potvrdila suvereni rejting Rumunije na BBB minus, sa stabilnim izgledima. Odluka je potkrepljena tokovima kapitala iz Evropske unije koji podržavaju investicije i makroekonomsku stabilnost zemlje, kao i pozitivnim razvojem BDP-a po glavi stanovnika i pokazateljima upravljanja i humanog razvoja koji beleže viši nivo od ostalih zemalja u istoj rejting grupi. Prema rejting agenciji Fič, rumunska privreda će ove godine zabeležiti rast od 2,9%, a sledeće godine 3,2%. Ministar finansija Marcel Bološ napisao je na svojoj Fejsbuk stranici da je odluka Fiča da ponovo potvrdi suvereni rejting Rumunije snažan signal da je zemlja na dobrom putu i ​​da je međunarodni investitori posmatraju sa poverenjem.

Međutim, eksperti tvrde da se rejting Rumunije može poboljšati ako vlasti uspeju da smanje budžetski deficit i javni dug na srednji rok. Međunarodna ekonomska štampa napominje da Rumunija sada planira da prikupi oko tri milijarde evra sa međunarodnih tržišta, kroz treću prodaju obveznica ove godine. Vlada u Bukureštu premašuje svoj zacrtan cilj zaduživanja, u uslovima kada će joj, najverovatnije, biti potrebno više sredstava za finansiranje većeg budžetskog deficita – zaključuju strani stručnjaci.