Ukrajina i istočni bok Severoatlanske alijanse (25.01.2022)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis sazvao je za sredu sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Glavne teme sednive su situacija u široj zoni Crnog mora i na istočnom boku Alijanse i mere koje treba preduzeti za jačanje kapaciteta odgovora na nove bezbednosne izazove. Rumunija, sused Ukrajine na severu i jugoistoku, ima u naselju Deveselu postavljen američki antiraketni sistem. Na drugoj strani Moskva traži od saveznika bezbednosne garancije da neće primiti Ukrajinu u Alijansu. Iako kategorički odbija tvrdnje da pripema invaziju na Ukrajinu, Moskva je uputila oko 100 000 vojnika i vojnu opremu na granici sa ovom državom. Severoatlanska alijansa naglašava da je svaka država slobodna da donese odluke koje smatra najpotrebnijim bez umešanosti sa strane. Takodje, Rusija traži da Severoatlanska alijansa povuče vojnu tehniku iz zemalja koje su pristupile NATO paktu nakon 1997. godine. uključujući ovde i Rumuniju. Uprkos čestim garancijama koje su upućene iz Bukurešta i sedišta NATO snaga u Briselu, da antiraketni štit ima isključivo odbrambeni karakter, Moskva ne odustaje od svojih stavova. U ovoj situaciji, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku naglasio je na skupu šefova diplomatija Evropske unije u Briselu da je potrebno da se, u tesnoj saradnji sa SAD, ubrzaju sektorske i individualne sankcije Rusiji u cilju odvračanja Moskve i pronalaženja adekvatnog odgovora za eventualnu eskalaciju tenzija. Bogdan Auresku je predložio da se u Kijevu organizuje skup ministara inostranih poslova Evropske unije kao izraz solidarnosti sa Ukrajinom. Ministar Auresku je istovremeno izrazio zahvalnost američkom predsedniku Džou Bajdenu za spremnost za jačanje američkog vojnog prisustva na istočnom boku Alijanse i u Rumuniji, u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije. Proces konsolidacije položaja Severoatlanske alijanse na istočnom boku je neophodan i to brzo, jer u sebi sadrži močni signal odvraćanja, dodao je rumunski diplomata. Istog dana kada je održan skup ministara inostranih poslova Evropske unije u Briselu, Severoatlanska alijansa je u saopštenju za javnost naglasila da su članice NATO pakta uputile snage u iščekivanju, brodove i borbene avione kako bi ojačala odbranu istočne Evrope od vojnih akcija Rusije na granici sa Ukrajinom. Kremlj smatra da Zapad ,,histerijom i lažima naduvava tenzije“. Alijansa ponavlja da je od ruske nelegalne aneksije Krima 2014. godine konsolidovala prisustvo na istoku sa četiri multinacionalne borbene grupe u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Ove jedinice su spremne za borbu i NATO upozorava da ,,će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na celu Alijansu“

Roxana Vasile, 25.01.2022, 11:26

Predsednik Rumunije Klaus Johanis sazvao je za sredu sednicu Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Glavne teme sednive su situacija u široj zoni Crnog mora i na istočnom boku Alijanse i mere koje treba preduzeti za jačanje kapaciteta odgovora na nove bezbednosne izazove. Rumunija, sused Ukrajine na severu i jugoistoku, ima u naselju Deveselu postavljen američki antiraketni sistem. Na drugoj strani Moskva traži od saveznika bezbednosne garancije da neće primiti Ukrajinu u Alijansu. Iako kategorički odbija tvrdnje da pripema invaziju na Ukrajinu, Moskva je uputila oko 100 000 vojnika i vojnu opremu na granici sa ovom državom. Severoatlanska alijansa naglašava da je svaka država slobodna da donese odluke koje smatra najpotrebnijim bez umešanosti sa strane. Takodje, Rusija traži da Severoatlanska alijansa povuče vojnu tehniku iz zemalja koje su pristupile NATO paktu nakon 1997. godine. uključujući ovde i Rumuniju. Uprkos čestim garancijama koje su upućene iz Bukurešta i sedišta NATO snaga u Briselu, da antiraketni štit ima isključivo odbrambeni karakter, Moskva ne odustaje od svojih stavova. U ovoj situaciji, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku naglasio je na skupu šefova diplomatija Evropske unije u Briselu da je potrebno da se, u tesnoj saradnji sa SAD, ubrzaju sektorske i individualne sankcije Rusiji u cilju odvračanja Moskve i pronalaženja adekvatnog odgovora za eventualnu eskalaciju tenzija. Bogdan Auresku je predložio da se u Kijevu organizuje skup ministara inostranih poslova Evropske unije kao izraz solidarnosti sa Ukrajinom. Ministar Auresku je istovremeno izrazio zahvalnost američkom predsedniku Džou Bajdenu za spremnost za jačanje američkog vojnog prisustva na istočnom boku Alijanse i u Rumuniji, u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije. Proces konsolidacije položaja Severoatlanske alijanse na istočnom boku je neophodan i to brzo, jer u sebi sadrži močni signal odvraćanja, dodao je rumunski diplomata. Istog dana kada je održan skup ministara inostranih poslova Evropske unije u Briselu, Severoatlanska alijansa je u saopštenju za javnost naglasila da su članice NATO pakta uputile snage u iščekivanju, brodove i borbene avione kako bi ojačala odbranu istočne Evrope od vojnih akcija Rusije na granici sa Ukrajinom. Kremlj smatra da Zapad ,,histerijom i lažima naduvava tenzije“. Alijansa ponavlja da je od ruske nelegalne aneksije Krima 2014. godine konsolidovala prisustvo na istoku sa četiri multinacionalne borbene grupe u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Ove jedinice su spremne za borbu i NATO upozorava da ,,će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na celu Alijansu“