Upozorenje Svetske banke i MMF-a (15.04.2022)
Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija i Svetska trgovinska organizacija pozvali su ove nedelje sve zemlje da preduzmu hitne i koordinisane mere po pitanju bezbednosti hrane. Čelnici četiri institucije su u zajedničkom saopštenju upozorili da rat u Ukrajini doprinosi postojećim pritiscima zbog krize izazvane Kovidom-19 ili klimatskim promenama, ugrožavajući milione ljudi širom sveta. Visoke cene roba i poteškoće u snabdevanju su sve veći pritisak na obične potrošače. Najveći rizik je za siromašne zemlje, ali postoji rastuća ranjivost i u zemljama sa srednjim prihodima. Zbog rata u Ukrajini, MMF je smanjio prognoze za napredak svetske ekonomije, kako za 2022. tako i za 2023. godinu, pošto veće cene hrane i energenata vrše pritisak na krhke ekonomije – istakao je u četvrtak generalni direktor MMF-a. Kristalina Georgieva je rekla da ruska invazija na Ukrajinu izaziva šokove širom sveta i izaziva poteškoće zemljama koje se takođe bore da se oporave od pandemije. Jednostavno rečeno, suočavamo se sa krizom nad krizom. U ekonomskom smislu, rast opada, a inflacija raste. U ljudskom smislu, prihodi ljudi opadaju, a težine rastu.’ – zaključila je šefica MMF-a. Fond, koji bi u utorak trebalo da objavi svoja nova ekonomska predviđanja, revidiraće naniže procene za 143 ekonomije, koje zajedno čine 86 odsto svetskog BDP-a, ali će se većina zemalja i dalje oslanjati na pozitivan ekonomski rast. Iako nije dala konkretnu cifru za napredak svetske ekonomije, Kristalina Georgijeva je rekla da će on biti manji od 4,4% koliko je prognozirao MMF u januaru, koja je smanjena za pola procentnog poena zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Neposredna opasnost za mnoge privrede je inflacija, koja će se zadržati na visokom nivou duže nego što se očekivalo. Opasno je, po mišljenju MMF-a, i fragmentacija svetske privrede na velike geopolitičke blokove, sa različitim trgovinskim i tehnološkim standardima, platnim sistemima i rezervnim valutama. Takva fragmentacija je najveća pretnja ekonomskom poretku od Drugog svetskog rata. U Rumuniji vlasti pokušavaju da priteknu u pomoć stanovništvu koje je ozbiljno pogođeno inflacijom od preko 10%, najvišom u poslednjih 18 godina. Premijer Nikolae Čuka je predsedniku Svetske banke Dejvidu Malpasu tokom posete Bukureštu predstavio i program Podrška Rumuniji“, vredan preko 17 milijardi leja (oko 3,5 milijardi evra), od čega je preko 60 odsto za ulaganja. Rumunska vlada takođe podržava tranzit robe kako bi olakšala izvoz iz Ukrajine, ima planove za razvoj kapaciteta za proizvodnju električne energije i proširenje istraživanja prirodnog gasa, uključujući i na moru, i ima za cilj da bolje iskoristi poljoprivredni potencijal Rumunije.
Roxana Vasile, 15.04.2022, 11:21
Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija i Svetska trgovinska organizacija pozvali su ove nedelje sve zemlje da preduzmu hitne i koordinisane mere po pitanju bezbednosti hrane. Čelnici četiri institucije su u zajedničkom saopštenju upozorili da rat u Ukrajini doprinosi postojećim pritiscima zbog krize izazvane Kovidom-19 ili klimatskim promenama, ugrožavajući milione ljudi širom sveta. Visoke cene roba i poteškoće u snabdevanju su sve veći pritisak na obične potrošače. Najveći rizik je za siromašne zemlje, ali postoji rastuća ranjivost i u zemljama sa srednjim prihodima. Zbog rata u Ukrajini, MMF je smanjio prognoze za napredak svetske ekonomije, kako za 2022. tako i za 2023. godinu, pošto veće cene hrane i energenata vrše pritisak na krhke ekonomije – istakao je u četvrtak generalni direktor MMF-a. Kristalina Georgieva je rekla da ruska invazija na Ukrajinu izaziva šokove širom sveta i izaziva poteškoće zemljama koje se takođe bore da se oporave od pandemije. Jednostavno rečeno, suočavamo se sa krizom nad krizom. U ekonomskom smislu, rast opada, a inflacija raste. U ljudskom smislu, prihodi ljudi opadaju, a težine rastu.’ – zaključila je šefica MMF-a. Fond, koji bi u utorak trebalo da objavi svoja nova ekonomska predviđanja, revidiraće naniže procene za 143 ekonomije, koje zajedno čine 86 odsto svetskog BDP-a, ali će se većina zemalja i dalje oslanjati na pozitivan ekonomski rast. Iako nije dala konkretnu cifru za napredak svetske ekonomije, Kristalina Georgijeva je rekla da će on biti manji od 4,4% koliko je prognozirao MMF u januaru, koja je smanjena za pola procentnog poena zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Neposredna opasnost za mnoge privrede je inflacija, koja će se zadržati na visokom nivou duže nego što se očekivalo. Opasno je, po mišljenju MMF-a, i fragmentacija svetske privrede na velike geopolitičke blokove, sa različitim trgovinskim i tehnološkim standardima, platnim sistemima i rezervnim valutama. Takva fragmentacija je najveća pretnja ekonomskom poretku od Drugog svetskog rata. U Rumuniji vlasti pokušavaju da priteknu u pomoć stanovništvu koje je ozbiljno pogođeno inflacijom od preko 10%, najvišom u poslednjih 18 godina. Premijer Nikolae Čuka je predsedniku Svetske banke Dejvidu Malpasu tokom posete Bukureštu predstavio i program Podrška Rumuniji“, vredan preko 17 milijardi leja (oko 3,5 milijardi evra), od čega je preko 60 odsto za ulaganja. Rumunska vlada takođe podržava tranzit robe kako bi olakšala izvoz iz Ukrajine, ima planove za razvoj kapaciteta za proizvodnju električne energije i proširenje istraživanja prirodnog gasa, uključujući i na moru, i ima za cilj da bolje iskoristi poljoprivredni potencijal Rumunije.
