Veći spoljnotrgovinski deficit (16.01.2018)
Deficit tekućeg računa platnog bilansa Rumunije dostigao je u prvih 11 meseci prošle godine skoro 5,6 miliardi evra i dva puta je veći nego u istom periodu prehodne godine–javlja Narodna banka Rumunije. Privredni analitičari smatraju ovaj debalans nije razlog za zabrinutost, već način na koji se deficit finansira. Praktično povećana je razlika izmedju ukupne vrednosti uvoza i izvoza, na štetu izvoza. Ovakav tok ne izenadjuje jer se u ovom slučaju radi o trendu koji traje više od jedne godine-naglašava ekonomski analiticar Aurelijan Dokija: ,, Ja mislim da u ovom trenutku, iako vlasti i Narodna banka Rumunije poklanjaju paznju ovom trendu, ne treba smatrati da je situacija alarmantna jer nivo deficita u odnosu na bruto nacionalni proizvod je od oko 3%, mnogo manji od 12% koliko je iznosio 2008. godine kada je izbila kriza. Problem finansiranja deficita može se rešiti direktnim investicijama, iako u ovoj oblasti evolucije nisu povoljne.
Mihai Pelin, 16.01.2018, 12:07
Deficit tekućeg računa platnog bilansa Rumunije dostigao je u prvih 11 meseci prošle godine skoro 5,6 miliardi evra i dva puta je veći nego u istom periodu prehodne godine–javlja Narodna banka Rumunije. Privredni analitičari smatraju ovaj debalans nije razlog za zabrinutost, već način na koji se deficit finansira. Praktično povećana je razlika izmedju ukupne vrednosti uvoza i izvoza, na štetu izvoza. Ovakav tok ne izenadjuje jer se u ovom slučaju radi o trendu koji traje više od jedne godine-naglašava ekonomski analiticar Aurelijan Dokija: ,, Ja mislim da u ovom trenutku, iako vlasti i Narodna banka Rumunije poklanjaju paznju ovom trendu, ne treba smatrati da je situacija alarmantna jer nivo deficita u odnosu na bruto nacionalni proizvod je od oko 3%, mnogo manji od 12% koliko je iznosio 2008. godine kada je izbila kriza. Problem finansiranja deficita može se rešiti direktnim investicijama, iako u ovoj oblasti evolucije nisu povoljne.
Iako su inostrane direktne investicije bile od oko jedne miliarde evra, nisu bile dovoljne za finansiranje deficita. U periodu januar-novembar 2017. godine ukupni spoljni dug povećan je za 1,5 miliardi evra. Sa druge strane prema zvaničnim pokazateljima privatna potrošnja, koja je dala najveći doprinos rastu bruto nacionalnog proizvoda nastaviće se najverovatnije i u četvrtom tromesećju 2017. godine. Prema oceni Narodne banke sadašnji kontekst nalaže povećanje referentne kamatne stope za 0,25 % do nivoa od 2%. Centralna banka skreće pažnju da bi nizak stepen privlačenja evropskih fondova i smanjenje dinamike realnih prihoda stanovništva zbog inflatornih efekata mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za privredni rast.
