Vesti – 10.08.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 10.08.2026, 16:00
Predstavnici parlamentarnih stranaka u Rumuniji biće pozvani u narednim danima na novu rundu hitnih tehničkih razgovora sa šefom države, Nickušorom Danom, kako bi se odblokirao parlamentarni napredak u vezi sa nacrtom zakona o jedinstvenom sistemu plata. Ovo je poslednja sedmica u kojoj politički lideri mogu postići dogovor o ovoj reformi, neophodnoj kako Rumunija ne bi izgubila skoro 800 miliona evra iz evropskih fondova. Reforma plata u budžetskom sektoru je ključna prekretnica i mora biti usvojena i objavljena u Službenom glasniku do 31. avgusta. Međutim, zbog neslaganja između stranaka i nezadovoljstva sindikata, dokument do sada nije uspeo da uđe u skupštinsku proceduru i bude predmet rasprave u Parlamentu.
Nivo vodostaja Dunava porastao je za osam centimetara u području nuklearne elektrane Černavoda. (jugoistok), nakon intervencija u oblasti Bala, a jedini blok elektrane koji je trenutno u funkciji, može da nastavi sa radom najmanje još devet dana, prema rečima vršioca dužnosti ministra saobraćaja Radua Miruce. Četiri barže su potopljene na kontrolisan način kako bi se formirale dve veštačke pregrade, koje preusmeravaju deo toka Dunava ka rukavcu koji snabdeva elektranu, koja obezbeđuje 20% energetskih potreba zemlje. Međutim, vlasti upozoravaju da opasnost nije prošla, jer bi jake struje mogle da pomere barže i smane ili čak ponište efekat intervencije. Procenjuje se da će protok Dunava ostati oko 1.400 kubnih metara u sekundi do 12. avgusta, a očekuje se da će se postepeno povećati na 1.500 kubnih metara u sekundi do 15. avgusta, prema prognozi Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu. Zbog niskog protoka Dunava na ulazu u Rumuniju, u zemlji je u avgustu proglašena energetska uzbuna.
U Rumuniji je deficit trgovinskog bilansa u prvoj polovini 2026. godine iznosio 16,459 milijardi evra, što je 2% manje nego u istom periodu 2025. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenim u ponedeljak. U prvih šest meseci ove godine, izvoz je iznosio 49,037 milijardi evra, a uvoz 65,497 milijardi evra. Tokom navedenog perioda, izvoz je povećan za 3%, a uvoz za 1,7%, u poređenju sa istim periodom 2025. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), najveći udeo u strukturi izvoza i uvoza imaju mašine i transportna oprema, koji čine 46,8 odsto izvoza i 36,5 odsto uvoza, kao i ostali prerađivački proizvodi, sa učešćem od 27,2 odsto u izvozu i 27,3 odsto u uvozu. Vrednost robne razmene Rumunije sa zemljama Evropske unije bila je približno tri puta veća od vrednosti robne razmene sa zemljama van EU.
Nekoliko predloga zakona koji se odnose na socijalnu pomoć i administrativna pitanja naći će se ove sedmice na dnevnom redu vanredne sednice Poslaničkog doma u Bukureštu, treće takve sednice ovog leta. Jedan od predloga predviđa različite oblike finansijske podrške osobama sa invaliditetom kako bi im se omogućio život u zajednici, bez smeštaja u ustanove. Drugi predlog, između ostalog, predviđa povećanje sa 40 na 60 odsto delimičnih isplata po zahtevima za nadoknadu koje su podneli dobavljači električne energije i prirodnog gasa u okviru šeme ograničenja cena i kompenzacije. Poslanici će takođe raspravljati o predlogu zakona prema kojem direktori preduniverzitetskih obrazovnih ustanova mogu biti potpuno ili delimično oslobođeni nastavne norme propisane zakonom. Vršilac dužnosti premijera Ilie Bolojan izjavio je u petak da su tokom dve prethodne vanredne sednice usvajanjem zakona u Parlamentu ispunjene neke od ključnih prekretnica iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR). Međutim, upozorio je da je formiran „ad hok savez PSD–AUR“ (između socijaldemokrata i populističke, ultranacionalističke opozicije), koji je predložio amandmane za koje postoji rizik da dovedu do finansijskih kazni ili da budu proglašeni neustavnim. Rumunija će moći da koristi značajna sredstva Evropske unije samo ako ispuni prekretnice i ciljeve predviđene PNRR-om.
Mudis je potvrdio kreditni rejting Rumunije na nivou „Baa3“, uz negativne izglede. Stručnjaci ove agencije pohvalili su fiskalnu disciplinu koju je uvela vlada u Bukureštu i procenili da će budžetski deficit ove godine pasti na 5,8 odsto BDP-a, što je bolji rezultat od očekivanog. Međutim, analitičari Mudisa upozoravaju da će naredni meseci biti ključni. Politička fragmentacija mogla bi da oteža i uspori sprovođenje važnih reformi, poput zakona o jedinstvenom sistemu plata ili usvajanja budžeta za narednu godinu. Rumunija je i dalje izložena geopolitičkim rizicima zbog blizine rata u Ukrajini.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova, Oana Coju, objavila je u nedelju autorski članak povodom 20. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rumunije i Crne Gore, u kojem je istakla da današnje nestabilno geopolitičko okruženje pokazuje da je solidarnost strateška nužnost, u kontekstu ruskog „brutalnog rata“ protiv Ukrajine. „Ove godine slavimo dve decenije diplomatskih odnosa između Rumunije i Crne Gore. Danas, povodom godišnjice naših odnosa, zajedno sa Ervinom Ibrahimovićem, potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Crne Gore, objavljujemo zajednički tekst posvećen onome što nas danas spaja: evropskim i evroatlantskim vrednostima i viziji koju delimo, uključujući i bezbednost i stabilnost regiona, podršku evropskom putu Crne Gore, kao i zajedničke ambicije za razvoj i prosperitet građana dve zemlje“, objavila je Oana Coju na društvenoj mreži X.
U mestu Svetom Đorđu, u delti Dunava, danas je počeo Međunarodni festival nezavisnog filma „Anonimul“. Program 23. izdanja festivala obuhvata projekcije na otvorenom, takmičarske selekcije dugometražnih i kratkometražnih filmova, kao i posebne sadržaje namenjene deci. Prvog dana festivala održaće se nacionalna premijera filma „Nežno čudovište“ sa Katrin Denev u glavnoj ulozi. Utorak će biti posvećen rumunskom filmu, sa najnovijim ostvarenjem Radua Žudea, „Dnevnik jedne sluškinje“. Publika će imati priliku da pogleda pet dugometražnih filmova koji se takmiče za trofej, uključujući rumunsku produkciju „Kraj sveta“ reditelja Sebastijana Pereanua, koji će premijerno biti prikazan. Svi filmovi učestvovali na međunarodnim festivalima kao što su Venecija, Sandens, Karlove Vari i nude priče o nejednakosti, porodičnim odnosima, slobodi i emancipaciji. Dobitnika nagrade „Anonimul“ izabraće publika. U takmičarskom programu naći će se i rumunski i strani kratkometražni filmovi. Od preko 150 prijavljenih ostvarenja, 14 filmova je izabrano za prikazivanje u Svetom Đorđu. Ovogodišnje izdanje festivala biće zatvoreno u nedelju projekcijom filma „Voljena“ sa Havijerom Bardemom u glavnoj ulozi.
Rumunski vatrogasci angažovani u Francuskoj i Grčkoj intervenisali su, uključujući i tokom noći između nedelje i ponedeljka, u okviru misija preventivnog raspoređivanja, a njihove aktivnosti prilagođavane su razvoju situacije i proceni rizika od požara.Prema saopštenju Generalnog inspektorata za vanredne situacije, u Francuskoj su rumunski vatrogasci uglavnom bili angažovani na operativnim intervencijama. Ekipe su gasile više požara između mesta Korans, Monfor, Le Val i Karses. U Grčkoj je održana zajednička vežba sa lokalnim službama, a rumunski vatrogasci učestvovali su i u patrolama u područjima sa povećanim rizikom od izbijanja požara.
Rumunska atletičarka Aleksandra Štefanija Uca osvojila je u nedelju zlatnu medalju u trci na 400 metara sa preponama na Svetskom prvenstvu u atletici za juniore do 20 godina, održanom u Judžinu (Oregon, SAD), pri čemu je postavila novi rekord prvenstva. Darija Vrnceanu osvojila je srebrnu medalju u troskoku. Rumuniju je na Svetskom prvenstvu za atletičare do 20 godina predstavljalo 11 takmičara – sedam atletičarki i četiri atletičara – a reprezentacija je zauzela 11. mesto u ukupnom plasmanu po broju osvojenih medalja, sa jednom zlatnom i jednom srebrnom medaljom.
