Vesti 03.04.2023
Nemački kancelar Olaf Šolc ponovio je u ponedeljak u Bukureštu da podržava pristupanje Rumunije šengenskom prostoru ove godine.
Newsroom, 03.04.2023, 19:06
Nemački kancelar Olaf Šolc ponovio je u ponedeljak u Bukureštu da podržava pristupanje Rumunije šengenskom prostoru ove godine. Tokom sastanka sa predsednikom Klausom Johanisom, Šolc je ocenio da je Bukurešt uložio velike napore u tom pogledu. Sa svoje strane, Johanis je rekao da Rumunija ispunjava svoju ulogu garanta bezbednosti na spoljnoj granici, a pristupanje Šengenu će ojačati ovaj prostor. On je izjavio da dve zemlje imaju snažne zajedničke interese u vezi sa obezbeđivanjem evropskog prosperiteta i bezbednosti i da koordinisano deluju na ostvarivanju ovih ciljeva, kako u okviru EU, tako i unutar NATO. Predsednik Rumunije je istakao da je neophodno pojačano prisustvo NATO-a u Crnom moru i zahvalio Nemačkoj na podršci jačanju istočnog krila, za misiju vazdušne policije u vazdušnom prostoru zemlje 2022. godine, kao i na prisustvu u NATO strukturama u Rumuniji. U prvom planu razgovora bila je i bezbednosna situacija koju je odredio rat Rusije protiv Ukrajine. Nemački kancelar je izjavio da će se Ukrajini pružati podrška sve dok bude potrebno. Takođe u ponedeljak, Šolc i Johanis su u trilateralnom formatu razgovarali sa predsednicom Republike Moldavije, Majom Sandu. Republika Moldavija je deo evropske porodice, izjavio je Šolc, koji je pozdravio način na koji je Kišinjev pristupio neophodnim reformama za pristupanje EU. Predsednik Johanis je obećao da će se podrška Republici Moldaviji nastaviti, pogotovo što je ova zemlja podložna sistematskim hibridnim pritiscima, uključujući pokušaje podrivanja ustavnog poretka. U velikoj evropskoj porodici, tamo ide Republika Moldavija i mi smo vam zahvalni na podršci koju pružate našem putu ka pridruživanju EU. Nastavljamo da računamo na smernice i podršku vaših zemalja kako bismo dobili početak pregovora o pristupanju EU“, rekla je Maja Sandu. Ona je takođe rekla da je njena zemlja najugroženiji sused Ukrajine, pogođena ratom, ali i hibridnim napadima koje je orkestrirao Kremlj, koji imaju za cilj da oslabe rešenost da ostane deo slobodnog sveta.
Premijer Nikolae Čuka sastao se u ponedeljak, u Bukureštu, sa Elisom Fereirom, evropskom komesarkom za koheziju i reforme, i Nikolasom Šmitom, evropskim komesarom za radna mesta i socijalna prava, u kontekstu u kojem je predstavljen pozitivan uticaj evropskih fondova na razvoj Rumunije i oporavak jaza između regiona. Kako se navodi u saopštenju Vlade, Nikolae Čuka je zahvalio evropskim zvaničnicima na podršci koju su dali konfiguraciji programa vezanih za Kohezionu politiku. Istovremeno, premijer je uverio da će vlada u Bukureštu, zajedno sa Evropskom komisijom, nastaviti saradnju kako bi se obezbedilo da se svaki evro dodeljen zemlji koristi u javnom interesu. Komesarka Elisa Fereira je sa svoje strane ocenila privredni rast koji beleži Rumunija, a komesar Nikolas Šmit je istakao da evropski fondovi mogu da podrže pravičan ekonomski i društveni razvoj zemlje. Među temama je bila i podrška koju je EU pružila u kontekstu energetske krize i ruske vojne agresije u Ukrajini, kako iz perspektive pomoći izbeglicama, tako i pomoći građanima i pogođenim privrednim sektorima.
Nacrt zakona o zloupotrebi službenog položaja i zakon o specijalnim penzijama od danas su dostavljeni Poslaničkom domu. Nacrt zakona o zloupotrebi službenog položaja, sa pargom u vrednosti od 9 hiljada leja (oko 1.800 evra) iznad kojeg se delo javnog službenika smatra zloupotrebom službenog položaja i kažnjava zatvorom – obećao je PSD, u vladajućoj koaliciji, oslanici će usvojiti u sredu. Senatori su postavili ovaj prag na 250.000 leja, što je oštro kritikovala opozicija. Što se tiče Nacrta zakona o reformi sistema specijalnih penzija, on predviđa da nijedna takva penzija ne može prelaziti prihode tokom obavljanja delatnosti. Zabranjuje se kumulacija specijalnih penzija i uvodi se porez od najviše 15% na nedoprinosni deo.
Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, najavio je da će Finska u utorak biti zvanično primljena u Severnoatlantskoj alijansi. Finska i Švedska su od proleća prošle godine tražile ulazak u NATO, kao reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, ali su se Turska i Mađarska protivile pristupanju. U četvrtak, nekoliko dana nakon sličnog glasanja mađarskih poslanika, turski parlament je jednoglasno ratifikovao prijem Finske u NATO.
Poznati turski pisac Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine, učestvuje danas i sutra u Rumuniji na dva kulturna skupa u organizaciji Zapadnog univerziteta u Temišvaru. Orhan Pamuk će danas učestvovati u javnoj debati o kulturi i književnosti, a sutra će dobiti zvanje Doctor Honoris Causa od akademske zajednice Zapadnog univerziteta u Temišvaru. Oba događaja se odvijaju u okviru programa Temišvar 2023 – Evropska prestonica kulture“. Orhan Pamuk je rođen 1952. godine u Istanbulu, piše već 30 godina, a knjige su mu prevedene na preko 50 jezika.
