Vesti 04.04.2023
Finska je u utorak postala 31. članica Severnoatlantske alijanse nakon ceremonije održane u sedištu NATO-a tokom koje je predala instrument pristupanja američkom državnom sekretaru Antoniju Blinkenu, predstavniku države čuvara osnivača sporazuma.
Newsroom, 04.04.2023, 18:47
Finska je u utorak postala 31. članica Severnoatlantske alijanse nakon ceremonije održane u sedištu NATO-a tokom koje je predala instrument pristupanja američkom državnom sekretaru Antoniju Blinkenu, predstavniku države čuvara osnivača sporazuma. Poslednji korak pre pristupanja Finske dogodio se u utorak u sedištu Alijanse, gde je Turska, poslednja koja je ratifikovala pristupanje te nordijske države, poslala dokumenta predstavnicima SAD. Američki državni sekretar Antoni Blinken pozdravio je istorijski dan za ulazak Finske, koji je prema njegovim rečima, ,,ubrzan zbog ruske invazije na Ukrajinu. Prošle godine su Finska i Švedska zatražile da po ubrzom postupku postanu članice NATO-a nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, a prošle godine su dobile i status pozvanih članica. Dok je Finska dobila konačno prihvatanje svih članica, pridruživanje Švedske je odložila Turska. Jens Stoltenberg je, međutim, izjavio da je siguran da će Švedska uskoro postati punopravna članica, poput Finske. Ulazak Finske u Severnoatlantsku alijansu poklapa se sa 74. godišnjicom potpisivanja osnivačkog dokumenta NATO-a, Vašingtonskog ugovora, 4. aprila 1949. godine, što je godišnjica koja je u Briselu obeležena posebnim događajima.
Predsednik Klaus Johanis pozdravio je u utorak u ime Rumunije zvanično pristupanje Finske NATO-u, navodeći da je Severnoatlantska alijansa sada jača. Suočeni sa izazovima bez presedana u našem regionu, naše jedinstvo i solidarnost će uvek preovladavati“, napisao je predsednik Rumunije na Tviteru. Premijer Nikolae Čuka je takođe pozdravio, u ime Vlade, zvanično pristupanje Finske NATO-u i poželeo mnogo uspeha novim partnerima. On je, istovremeno, istakao da Vlada u Bukureštu očekuje da Švedska postane što pre punopravna članica Severnoatlantske alijanse.
Ministar inostranih
poslova, Bogdan Auresku, učestvovao je u
utorak, u Briselu, na sednici Komisije NATO-Ukrajina (NUC) u okviru sastanka
ministara spoljnih poslova Severnoatlantske alijanse. Sastanak je bio dvostruka
premijera, to je prva ministarska sednica NUC u poslednjih šest godina i prvi
zvanični sastanak NATO-a, uz učešće Finske kao punopravne članice Alijanse. Na
sastanku je učestvovala i Švedska, kao država u završnoj fazi procesa
pristupanja. Na dnevnom redu razgovora bila je, između ostalih, i bezbednosna
situacija u Ukrajini, kao posledica agresije Ruske Federacije. Rumunski
ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku podstakao je intenziviranje pomoći
NATO-a Ukrajini i predstavio značajnu višedimenzionalnu podršku koju Rumunija
pruža Ukrajini, uključujući i prekograničnu interkonekciju, koja će takođe
biti važna u fazi rekonstrukcije. Ministar Auresku je najavio novi doprinos
Rumunije za podršku Ukrajini, u iznosu od 830.000 USD.
Poslanici Pravne komisije
Poslaničkog doma u Bukureštu dali su pozitivno mišljenje za Krivični zakonik i
Zakonik o krivičnom postupku u formi dobijenoj od Ministarstva pravde. Svi
amandmani koje je Senat nedavno usvojio, uključujući i uvođenje praga za
zloupotrebu službenog položaja, uklonjeni su. Prvobitno, u Zakoniku o krivičnom
postupku, poslanici vladajuće koalicije PSD-PNL-UDMR predložili su izuzimanje
snimaka kao dokaz za krivična dela
korupcije i utaje poreza, amandman koji se više ne nalazi u nacrtu zakona.
Usvojen je i sadržaj koji je Vlada predložila za Krivični zakonik. U tom
slučaju, više ne postoji prag za zloupotrebu službenog položaja. Glasanje o
nacrtima zakona biće dato, u sredu, na plenarnoj sednici Poslaničkog doma. Iz
opozicije, poslanik USR Stelijan Jon kritikovao je to što su predstavnici
vladajuće koalicije povukli sve amandmane u vezi sa izmenom Krivičnog
zakonika, a forma koju je Vlada predložila izglasana je bez uvođenja cenzusa za
zloupotrebu službenog položaja. On je tvrdio da će ovaj član biti proglašen
neustavnim i da će sve činjenice biti obrisane sunđerom.
Rumunska akademija – najviša naučna i kulturna ustanova Rumunije – otvorila je svoja vrata za javnost u utorak, povodom obeležavanja 157. godišnjice. Ovom prilikom, zainteresovani su mogli da posete najreprezentativnije prostore institucije – salu Akademije, Klub akademika ili Memorijalni muzej i obiđu Biblioteku Akademije sa vodičem. Rumunska akademija ima 14 sekcija koje pokrivaju oblasti književnosti, lingvistike, istorije, filozofije, psihologije, matematike, fizike, hemije, biologije, geonomskih nauka, tehničkih nauka, nauke i informacionih tehnologija, agronomije, medicine, ekonomskih i pravnih nauka, sociologije, umetnost, arhitektura. Rumunska akademija ima 181 redovnih i dopisnih i 135 počasnih članova.
